ПРЕМИНУО СЛОБОДАН ЈАРЧЕВИЋ ИСТАКНУТИ ИСТОРИЧАР, ПОЛИТИКОЛОГ, ПИСАЦ И БОРАЦ ЗА ПРАВА СРПСКОГ НАРОДА

Није више са нама ходајућа енциклопедија историје словенски народа Слободан Јарчевић, почасни доктора наука у Друштву за истраживање старе словенске историје Сербона, преминуо истакнути историчар, политиколог, писац и изнад свега добар човек и велики борац за права српског народа.

Слободан Јарчевић је особа која је уносила у околину мудрост, оптимизам и позитивне вибрације, у његовој близини се осећала некаква топлина коју зраче само посебне особе које несебично деле стечено знање .

Слободан Јарчевић је био благе нарави, попустљив према пријатељима, пун разумевања за туђе мане и невоље, спреман да сатима слуша и разговара. Био је веома духовит, интелигентан, необично широког интересовања, духа слободног.

Могу слободно рећи да је био редак суштински добар човек. Међу реткима који су имали најлепше људске особине. Синоним за људскост, хуманост, топлину, несебичност и позитиван поглед на свет. Својим примером нас је учио како да будемо отвореног ума и срца, спремни да учимо, помогнемо, несебично дајемо, не очекујући ништа заузврат.

Слободан Јарчевић на јавном конкурсу за дипломатију 1970. године, био је најбољи у групи. Тада је био запослен у Савезном секретаријату за иностране послове СФРЈ. У дипломатској служби остао до 2002. године. Као дипломата службовао је у Замбији, Грчкој, Индији, Румунији, Кувајту и Белорусији. Након распада СФР Југославије од 1990. до 1999. је био Министар иностраних послова Републике Српске Крајине, а од 1992. до 1994. је био саветник Председника Милана Мартића.
Радио и за часописима : Дневник, Реч младих, НИН, Погледи, Дуга, Новости, Српско наслеђе, Политика, Глас јавности, Борба, Књижевност, Експерс политика, Књижевне новине, Кикиндске новине, Енигма, Збиља, Сербона.

Сахрана драгог нам покојника обавиће се у суботу 15.08 2020. године на београдском гробљу “ Лешће “ са почетком у 12 часова.
Комеморативни скуп поводом смрти одржаће се у Удружењу “ Милутин Миланковић “ у Београду Поп-Лукина 1 б са почетком у 9 часова.

Радомир Д. Ђорђевић На нашу жалост, а на радост државних историчара, умро је наш драги колега по перу и схватањима „Србске аутохтоне школе“ Г-дин Слободан Јарчевић. Вест ме је изненадила, јер нисам отварао компјутер неколико дана. Ипак, то не умањује значај овог ерудите, и који је прошао низ звања од државних до академиских нивоа, бавећи се и историјом нашег народа у давнини, и да нам открива шта то нисмо знали, или како су нас варали државни историчари у погледу наше историје. Био је плодан историјски писац, и свуда је провејавала његова мисао, да је у Европи први народ био Србски, а тек касније изделио се на низ нових целина. У својим многим књигама, он описује како су постали многи околни народи. са низом доказа и уверавања, и која се не могу оборити. Ипак, наши историчари који су засели у државне универзитетске фотеље, не хају за тим, да се баве нашом дубљом историјом и каквом је она доиста била, иако она може да нам донесе низ изненађења. Слободан је у тој тежњи тврдио, да су „Илијада и Одисеја“ србски епови, и да само Срби као народ, могу да пишу у десетерцу. Он је ова дела превео на наш изворни песнички код и показало се, да су оба дела далеко разумљивија, него она која су преводили неки пређашњи „школовани историчари“. Својим идејама, као и критичким иступањем против бечко-германске школе и њених заступника, оштро је критиковао неке њихове представнике и побијао низ њихових чињеница, као и да Срби нису млад народ већ народ континуитета или „народ мајка“ Европе. Све до данас,СРБИ СУ ОСТАЛИ један од главнијих у данашњем словенском свету. Добитник је за своја открића „Велике Захвалнице „СЕРБОНА“ из Ниша, и која се даје за изузетне напоре у раду и открића у историографији Срба.Такође је за свој рад постао и академиком „Царско-руско-Петроградске академије науке и уметности“. На гостовању у Петрогограду, и где је изложио један од својих радова добио је и ову титулу. Залагао се, да историја буде „жила куцавица“ за све народе, јер она најбоље показује докле је у нечему напредовао један народ, или је нешто значио у прошлости. Боравећи као амбасодор бивше Книнске републике „Србска крајина“, у многим земљама се сусретао са многим чињеничним артефактима, и који су га подсећали да таквих има пуно у бившој Југославији и на претек, и да је то уједно и доказ, колико се простирао наш народ у давнини. Наши државни историчари, ни после свега, нису му одали ни мало почасти за свој рад, иако је био историчар- аматер а они професионалци. Показало се обрнуто. Ови други су затајили и пошли путем без повратка у лажима и незнању, док је Јарчевић поврђивао све вишре и више његова открића, идеје и мисли, које су га водиле још дубље у прошлост. Овим путем, друштво „СЕРБОНА“ из Ниша и ја као председник , изражавам (о) најдубље поштовање према личности Слободана Јарчевића, његовој породици такође,најдубље саучешће, што је изгубила свог члана, са којим се ТРЕБА поносити. Код свих поштених људи, С.ЈАРЋЕВИЋ ЋЕ ОСТАТИ , ВЕЛИКИМ СРБИНОМ, КОЈИ ЈЕ ИМАО ХРАБРОСТИ ДА КАЖЕ КАДА СЕ НЕШТО ИЗ ИСТОРИЈЕ НАШЕГ НАРОДА НИЈЕ СМЕЛО РЕЋИ, И ДА БУДЕ ЈЕДАН ОД ПЕРЈАНИЦА НАШЕ СРБСКЕ АУТОХТОНЕ ШКОЛЕ. ХВАЛА МУ НА ТОМЕ, ДОК МЛАДЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ МОГУ МНОГО ВИШЕ САЗНАТИ О ПОРЕКЛУ СВОГ НАРОДА, ЧИТАЈУЋИ КЊИГЕ Г-ДИНА СЛОБОДАНА ЈАРЧЕВИЋА . У ИМЕ ДРУШТВА „СЕРБОНА“ ,-НИШ, ПРЕДСЕДНИК АКАДЕМИК СКАНУ- БЕОГРАД, И АКАД. С.У.Д. ИЗ НИША, ПРОФ. ДР РАДОМИР Д. ЂОРЂЕВИЋ.

Извор:
МАЧВА