Суптилно мењање закључка које треба огласити на сва звона: истакнути часопис из психијатрије кориговао резултат студије о последицама „родне транзиције”

Пише: Џозеф Грабовски

Нажалост, остали медији као да овог пута нису били обавештени, иако су испрва нашироко и надугачко хвалили и поздрављали првобитне закључке.

У јесен 2019, Амерички журнал психијатрије (American Journal of Psychiatry) објавио је научни рад с дугачким и компликованим насловом:„Редуковање примене третмана за лечење менталног здравља код трансродних појединаца након операција промене пола: студија укупне популације.”

У саопштењу које је Америчка асоцијација психијатара дала у време када је рад објављен, прва реченица објашњава главни закључак истраживања: „Код трансродних особа, операција промене пола може да има дугорочне добробити по њихово ментално здравље.” У сажетку рада, аутори су на сличан начин објаснили главни закључак истраживања (истовремено наглашавајући да је ово прво истраживање те врсте, „студија укупне популације трансродних особа”). Наиме, написали су да „веза између операције промене пола и смањене вероватноће за лечењем менталних проблема представља потврду исправости одлуке да се операција промене пола омогући трансродним особама које је затраже” [подвукла редакција].

Једноставним језиком речено, аутори тврде да за особе које су прошле „транзицију” и урадиле операцију промене пола постоји мања вероватноћа да ће имати менталних проблема, попут анксиозности и поремећаја расположења, те су тај „доказ” искористили да промовишу прескриптивну норму која каже да операције промене пола и друге интервенције треба слободније дозвољавати онима који то траже.

Медији и посебне интересне групе навелико су промовисали и поздрављали ове закључке. Али иза сцене, рад је претрпео доста критика других академика који су у писмима ауторима рада изразили забринутост. Испоставило се да су критичари у праву јер су прошлог викенда аутори рада и часопис сасвим тихо објавили „исправку” научног рада,која каже да је закључак студије који је првобитно изнет – нетачан.

Вест о овом преокрету навелико је коментарисао Рајан Андерсон из Фондације Херитиџ, а пренела ју је и мрежа CBN News.Нажалост, остали медији као да овог пута нису били обавештени, иако су испрва нашироко и надугачко хвалили и поздрављали првобитне закључке.

Да појаснимо, нимало није претеривање рећи да је „исправка” заправо потпуна измена првобитног научног рада у смислу онога што је рад открио и његових прескриптивних закључака. Ево кључног дела исправке по речима самих аутора [подвукла редакција]: „На захтев, аутори су поново анализирали податке како би упоредили исходе између [трансродних] особа…које су прошле операцију промене пола и оних… које нису. … Резултати су показали да кад се те две групације упореде, не постоје предности операције по касније потребе за одлазак код лекара ради лечења промене расположења или анксиозности, или потребе за преписивањем лекова или хоспитализацијом након покушаја самоубиства.”

С обзиром на то колико је првобитни закључак био афирмативан и изричит, то што ова промена закључка није добила пажњу коју заслужује представља крајње ругање истини. Овде није реч о неком незанимљивом академском питању, или о дебати о трансенденталним питањима која немају везе са свакодневним животом људи – овде је реч о питању које има веома практичне и веома реалне последице по живот и здравље појединаца. Овај научни рад изричито је циљао медицинске раднике, и његова намера је била да прошири препоруке које већ сада издају групе као што је Светска асоцијација стручњака за трансродно здравље (World Professional Association for Transgender Health), и које тврде да се хормонски и хируршки третмани морају пружити онима који их траже како би се „ублажио стрес од непрестане неусклађености између пола који особа осећа и оног који јој је додељен.” [Иначе, Андерсон примећује још једну занимљивост, наиме да су „Првобитни резултати већ показали да не постоје добробити хормонске транзиције. Није било потребе да се тај део исправља.”] Након ове исправке, која појашњава да сакаћења и опасне хируршке интервенције које су уобичајене код „транзиције” (мастектомије [уклањање дојки], хистеректомије [уклањање материце] и кастрације полних органа) немају очигледне добробити по ментално здравље, можемо само да се запитамо колико је пацијената и њихових лекара насело на ову причу и на основу првобитног рада и његове рецепције одабрало захвате који су им променили живот? Можда то никад нећемо сазнати, али сваки медиј који је на сва звона разгласио резултате првобитног рада сада треба да се искупи тако што ће макар једнако усрдно и с једнаком важношћу пренети и вест о „исправци” закључака. Знајући како ствари стоје, боље је да не седимо на ивици столице чекајући их да то заиста и ураде.

Извор:
ИФН