ПОЗИВ ЧОВЈЕКА НА СУДОВЕ (из књиге „СОКРОВИШЧЕ ДУХОВНОЈЕ“)

Свети Тихон Задонски

ПОЗИВ ЧОВЈЕКА НА СУДОВЕ

Када се човјек позива на суд, он о томе мисли, и све старање своје покреће, и са пријатељима својим савјетује се да на суду не буде осуђен и да се не посрами.
Хришћанине, ти се позиваш на суд и то не на људски него на Божији; јер нам се свима ваља јавити на Суду Христовом, да примимо сваки што је у тијелу учинио, или добро или зло (II Кор. 5,10). Колико ти више треба да се припремаш и стараш да се на оном Суду не посрамиш и не осудиш. Често се догађа да човјек и умакне од суда људског; али од оног суда нико не може да умакне или да избјегне, јер је он неминован за све.

На суду људском потребни су свједоци ради истраживања истине, који често и кривога оправдају. На оном Суду није тако, онај Судија не треба свједоке, него Сам све зна. На суду људском често помогне сребро и злато, како то бива на незаконим судовима, на оном Суду није тако: јер онај Судија поклоне не тражи и не прима. На суду људском кривца често заштићују високе и моћне особе и други помагачи; на оном Суду они ништа не могу; они ће се тада и сами скрити и биће као биједници. На суду људском често се гледа на лица. На оном Суду није тако, јер онај Судија на лица не гледа него на савјест и дјела. Онда ће пред Њим поједнако стати: слуге и господари, цареви и њихови поданици, богаташи и сиромаси. На суду људском лукавство често оправдава кривца; на оном Суду оно ће ућутати и онијемити, тамо му мјеста неће бити, јер је Судија свезнајући. На суду људском човјеку се суди пред малим бројем; на оном Суду судиће му се пред цијелим свијетом, пред Анђелима и људима. На суду људском гријехове човјека који се суди зна мали број; на оном Суду дјела човјекова, ријечи и зле помисли показаће се пред цијелим свијетом. На суду људском изриће се тјелесна смрт или каква друга пролазна казна; на оном Суду осуђени грешник предаје се вјечној смрти…
Видиш како се чојвек најмарљивије припрема за суд људски, који према Христовом није ништа…

Припремај се најбрижљивије за онај дан, послије свакоме следује да иде или у муку вјечну, или у живот вјечни. Подражавај у овом дјелу синовима овога свијета, који, позвати на суд људски, брижљиво се за њега припремају, да се не би осрамотили…

Догађа се да људи који су учинили какав пријеступ и сазнали свој гријех, прије него што се позову цару или другој којој својој власти, са смирењем гријех свој исповиједају, падају пред влашћу и просе опроштај, и добијају.
Хришћанине, знаш ли ти да ћеш бити позван на суд Божији, и да ћеш бити питан за све своје гријехове, учињене дјелом, ријечју и помишљу? Учини, дакле и ти, као што чине мудри синови овога вијека: остави гријехове своје и приђи Христу Судији, Цару Небеском, коме си ти згријешио, и исповиједи гријехове своје са смирењем, падај пред Њим и осуђуј себе пред Њим сада, да те Он не осуди онда.
Завапи Му митаревим гласом: БОЖЕ МИЛОСТИВ БУДИ МЕНИ ГРЕШНОМЕ! И чини плодове достојне покајања (Лк. 18,13; 3,8). Тада ће сви твоји гријехови и безакоња бити избрисани и неће се више поменути. Јер Он неће судити онима који нису згријешили, него онима који су згријешили а нису се покајали. Због овога је покајање и било проповиједано, да се грешници покајемо, и задобијемо од Њега мислост. Кај се, дакле, и заглађуј уздасима и сузама гријехове своје, исписане у савјести твојој, да би се и у књизи Божијој загладили и да се не појаве на оном Суду. То је припремање за онај страшни Суд! Другог сем овога нема. Буди, дакле, увјиек у истинском покајању, и тиме ћеш се припремити за онај Суд, на коме ћеш се неминовоно и ти појавити; и тако започевши нови хришћански живот, очекуј од Њега милост.

Ко се каје и живи новим хришћанским животом, његов ранији грешни живот неће нашкодити; од нас се једино то тражи: да се поправимо и промијенимо на боље.
Мисли увијек на тај дан и чврсто мисли да ћеш и ти, као и други, на онај Суд, суд Божији а не људски, бити позван, и то позван изненада, кад труба анђелска затруби. Ово размишљање покренуће те на истинско покајање и држаће те у смирењу и скрушењу срца.
Сјећање на онај Суд и размишљање о њему неће ти допустити да чиниш гријех, да се светиш ближњему, него ће те покренути на приљежну и искрену молитву.
Сјецајуци се онога Суда, нећеш тражити весеља у овоме свијету него ћеш више жељети сузе, плач и уздахе. Што се људи веселе, угађају тијелу и гријеше, то бива због заборава на онај Суд и неразмишљања о њему.
Сјећај се, дакле, Суда и кајаћеш се истински и свакодневно ћеш се обнављати и у бољег мијењати…

Човјека окривљеног на суду обузима стид и страх; тако ће грешнике на оном Суду обузети неизмјерни страх, трепет и ужас; јер ће их окривљитави сам Бог, кога нису хтјели да поштују; окривљиваће се због незахвалности коју су према Њему показивали, окривљиваће се пред цијелим свијетом.
Окривљен на суду преступник закона искључује се из броја добрих грађана и обиљежава се као злочинац а не син Отаџбине; тако ће се хришћани-преступници Закона, који се нису покајали, на оном Суду избацити из броја добрих хришћана и, као јарци, одвојиће се од
оваца, и обиљежиће се као невјерни… Преступник закона осуђује се на смрт, или другу какву казну по законима одређену; тако ће се на оном Суду грешеници осудити на вјечну казну. ИДИТЕ ОД МЕНЕ ПРОКЛЕТИ, У ОГАЊ ВЈЕЧНИ, ПРИПРЕМЉЕН ЂАВОЛУ И СЛУГАМА ЊЕГОВИМ (Мт. 25, 41). Преступник осуђен на казну по закону одваја се од својих домаћих сродника и пријатеља, и иде са неутјешним плачем на одређену му казну. Тако ће се грешници, на Суду оном осуђени на вјечну казну, одвојити од Бога, од светих Анђела Његових и изабраника Божјих, одвојиће зе за вјечна времена и поћи ће са неутјешним плачем, трепетом, ужасом и очајањем крајњим у вјечну муку. И ови ће отићи у муку вјечну (Мт. 25, 46).
Биједни грешниче, покај се и чисти гријехове своје скрушењем срца и сузама, да све ово не искусиш онамо.

Св. Тихон Задонски, „Сокровишче духовноје“, ст. 161, Кијев 1901