Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је 19. јула/1. августа, поводом храмовне славе – Светог Стефана Лазаревића Деспота српског, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Крњеву уз саслужење, Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и још 12 свештенослужитеља. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око две стотине верника из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих причестили су се пресветим и животворним Тајнама Христовим.
Пре Литургије Епископ Артемије је благословио облачење подрасника искушенику манастира Светог преподобномученика ђакона Авакума у Горевници код Чачка Бобану Васићу. У току Литургије Епископ Артемије је у чин протосинђела рукопроизвео настојатеља обитељи јеромонаха Јакова (Купрешакa).
Након Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог Стефана Деспота принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Милан Чворовић, Зарић Миливоје, Милан Перковић из Београда и Жарко Бирташевић из Смедеревске Паланке. За наредну годину пријавили су се: Ружа Костић и Стефан Станић из Београда, Угљеша Лекић из Младеновца и Драгутин Милосављевић из Крагујевца.
Архипастирском беседом присутном народу обратио се Владика Наум. Владика је најпре упутио честитке новом протосинђелу оцу Јакову. Даље, у својој беседи, владика је подсетио на славну историју овог села. Рекао је: „Ово село је сте свето село, на неки начин. Због чега? Ево, сутра је стогодишњица од првог богомољачког сабора, на светог Илију у порти старога храма св. Ђорђа. На њему је по први пут учествовао свети владика Николај. То је почетак својеврсне духовне обнове српскога народа“. Говорио је затим о славном и светом Деспоту Стефану српском назвавши га „српским Мојсијем“ и додао: „Није градио ауто-путеве, није се ослањао на своју науку, на своју привреду него на Бога живога и ако је говорио, говорио је у славу Божију. Говорио је: „Учинићемо то и и то уз Божију помоћ“. То је пример данас свима нама да се не уздамо у своју науку, привреду, суфицит, у своје евре, своје докторе, саветнике, него у Бога живога, браћо и сестре. Српска привреда, без Бога, осуђена је на пропаст. Српска економија, без Бога, осуђена је на пропаст. Српско школство, образовање и све друге области, без Бога, осуђене су на пропаст, браћо и сестре. Ове данашње власти Бога и не помињу; само „ми“, „ми ћемо ово, ми ћемо оно“. Бога у њиховим изјавама нема. Због тога је све осуђено на пропаст, браћо и сестре. Све на песку сазидано. И шта можемо друго очекивати него да се све сруши као кула од карата. А ми имајући његов пример уздајмо се у Бога. Све што радимо да радимо у славу Божију, а не у славу своју. Ако градимо манастире као овај, да их градимо у славу Божију али и да их напунимо монасима и верницима недељом и празником, да не буде – цркве градимо, Богу се не молимо. Тада ће нам у том случају тужиоци бити и свети Стефан и свети Николај охридски и жички. Они су наши помоћници, молитвени заштитници али и тужиоци пред Богом ако не идемо њиховим путем“.
Празнично славље настављено је трпезом љубави.
Инфо служба
Све беседе Хорепископа Наума налазе се овде.
