Дуа Липа и мит о албанској мекој моћи

Пише: Марко Танасковић

Читава рашомонијада око „дигиталних“ граница и објава Дуа Липе је демонстрирала приличну дозу нервозе која се у последње време испољава међу косовским Албанцима

Много се прашине подигло у домаћој јавности током прошле недеље око инстаграм објава британске певачице албанског порекла Дуа Липе, која се огласила поводом одлуке технолошког гиганта Епла да окупирану српску јужну покрајину на својим дигиталним мапама ипак смести унутар граница Србије. Иако би свакако било погрешно овај потез тумачити као неку значајну и дугорочну промену ветрова који дувају западним политичким простором, јер компанија Епл лажну државу Косово и даље препознаје као засебну државу у својим сервисима за кориснике, читава рашомонијада око “дигиталних” граница била је врло индикативна јер је демонстрирала приличну дозу нервозе која се у последње време испољава међу косовским Албанцима.

Ствари већ дуже време не иду онако како су они, заједно са својим покровитељима, замислили када су у фебруару 2008. прогласили независност. Очигледно је да је подршка за косовску државност све мања у свету, о чему сведочи податак да је, у последњих неколико година, чак 18 држава повукло признање, али и чињеница да су косовске власти у више наврата биле неуспешне у својим покушајима да освоје чланства у важним међународним организацијама попут УНЕСКО-а и Интерпола.

Промена геополитичке равнотеже у свету такође им дугорочно не иде на руку, јер неоспорно јачају утицај и моћ светских сила које безрезервно и принципијелно подржавају територијални интегритет Србије. Чак и у западним земљама, где су до скоро уживали неподељену подршку и симпатије, има све мање разумевања за косовске сепаратисте који се све чешће у медијима доводе у везу са криминалом, трговином дрогом и исламским тероризмом.

Последња у низу непријатности за пројекат независног Косова јесте подизање хашке оптужнице против председника Хашима Тачија, која га терети за злочине против човечности и умешаност у убиства најмање 100 лица, што, чак и у случају да оптужница не доведе до потврђујуће пресуде о кривици, наноси озбиљну штету репутацији и угледу ове квазидржаве.

Управо због тога косовски званичници хистерично и панично реагују на сваку могућу назнаку промене западног расположења у вези са подршком њиховој агенди, па се тако у расправу око недовољно јасно изражених Еплових граница укључила и председница скупштине Косова Вјоса Османи која је подсетила Епл да су многе апликације ове компаније израђене на Косову, као да је компанија у “марту на насловницу А листе свог одељка за поп музику на сервису Епл Мјузик ставила Дуа Липу, супер-звезду са Косова”.

Дакле, нисте погрешно прочитали, заиста је високи званичник једне назови државе покушао да потврду државности и суверености територије коју представља пронађе, не у законима, документима и међународним актима, већ у чињеници да се једна популарна певачица, пореклом са те територије, сликала за насловну страну једног дигиталног магазина. Толико о озбиљности косовске парадржаве и снази и утемељености њених аргумената.

Из овога можемо да извучемо закључак да косовски Албанци сматрају Дуа Липу, али и друге ултра-успешне музичке звезде албанског порекла попут Рите Оре и Бебе Реџе, за своју дипломатску “тешку артиљерију” и оружја меке моћи која ће им у светском јавном мњењу донети превагу у односу на далеко чвршће српске аргументе из историје и међународног права.

Млада певачица, која је рођена у Лондону од родитеља Албанаца са Косова, прилично је озбиљно схватила намењену јој улогу промотера косовске независности и културе, па се чак мало и занела, јер је, поред апела Еплу за промену граница, на свом инстаграм профилу окачила и слику Велике Албанције, која захвата не само делове Србије, већ и Црне Горе, Северне Македоније, Грчке и Босне и Херцеговине, исту ону слику мапе која се вијорила са заставе на дрону због кога је 2014. прекинута фудбалска утакмица између Србије и Албаније у Београду.

Ова њена провокативна објава, уз пропратну поруку о аутохтоности албанске нације на Балкану, изазвала је контраефекат, јер је узбуркала духове међу свим погођеним народима који су се спонтано ујединили и затрпали њен налог пријавама за говор мржње и увредљивим порукама. Група хакера из Северне Македоније која припада покрету “Анонимних” успела је да на сат времена обори њен сајт и да на њему остави поруку да је “Косово Србија”. Чак су и британски медији попут Би-Би-Сија и Гардијана морали да признају да је Дуа Липа претерала са испољавањем великоалбанског национализма и експанзионизма, те да јој је у будућности боље да се посвети искључиво певању.

Дуа Липа је експресно схватила поруку па је ублажила своје ставове и на свом инстаграм профилу написала својеврсно извињење у коме је покушала да објасни да је погрешно схваћена, да није желела да шири мржњу, већ само да види своју земљу представљену на Епловој мапи и да слави аутентично косовско културно наслеђе. Једино није стигла да објасни како се у то “косовско” културно наслеђе уклапа лесковачки ајвар, који је такође присвојила у једној од емисија у којој је гостовала, али то ће, по свему судећи, морати да доказује на суду, јер су Лесковчани најавили тужбу за заштиту овог локалног, српског бренда.

Чини се да је овај пи-ар фијаско са мапом Велике Албаније показао ограниченост овог вида пројектовања и испољавања меке моћи у постизању озбиљних политичких поена и остваривању дугорочних националних циљева. Иако су одређени кругови у Београду бескрајно фасцинирани чињеницом да Дуа Липа има скоро 50 милиона пратилаца на Инстаграму и другим друштвеним мрежама (поређења ради наш Новак Ђоковић има “тек” нешто више од седам милиона, а Липина сународница Рита Ора 16 милиона), чињеница да велики део те армије фанова сачињавају тинејџери и млади адолесценти које превасходно занимају баналне теме као што су голишави селфији, слике са наступа и џет-сет дешавања, модирање и савети за шминкање. Та врста циљне публике и њена многобројност јесте злата вредна у смислу дигиталног маркетинга који се труди да преко инстаграм профила рекламира производе и да уновчи “спонзорисане објаве”, али нема неку претерану употребну вредност када су у питању велике политичке теме и геополитичка и идеолошка опредељивања.

Да је утицај селебрити личности у политици често варљив може се видети и на примеру Доналда Трампа који је победио на председничким изборима у Америци 2016. иако је 99 одсто најпопуларнијих тамошњих забављача и славних личности било жестоко опредељено против њега. Постоји код нашег народа један условни рефлекс из 90-их, изазван незапамћеном сатанизацијом коју смо претрпели у западним медијима у том периоду, да прецењујемо значај нашег имиџа у тамошњем јавном мњењу, односно застарела и превазиђена тенденција да читав свег посматрамо искључиво кроз призму западних очекивања, оцена и интерпретација.

На сву срећу, наши кључни аргументи и адути у борби за Косово не зависе од перцепције и процене правичности наших захтева у западном свету, већ су готово искључиво везани за реал-политику и наше савезнике на Истоку (Резолуција 1244, руски и кинески вето у СБ УН, потенцијално добијање С-400), а са приличном сигурношћу можемо да претпоставимо да инстаграм објаве Дуа Липе и Рите Оре немају неки нарочити утицај на Владимира Путина и Си Ђинпинга.

Исто тако, погрешно би било очекивати од српских јавних личности да делују у међународној арени на сличан начин на који то чине албанске певачице, старлете и инфлуенсерке. Чак и када би покушали да агресивније промовишу српско становиште, чак и када би иза тога стајала озбиљна државна стратегија и уложени новац, као што је евидентно да стоји иза овог наглог и волшебног успона албанских певачица у светски врх, њима то напросто не би било дозвољено, а сасвим је сигурно да би били ућуткани на овај или онај начин, јер у том погледу још увек важе двоструки стандарди и строга контрола које намеће глобална дубока држава.

Треба се присетити како је прошао наш пливачки шампион Милорад Чавић када је на победничком постољу обукао мајицу са натписом “Косово је Србија”, а како албански фудбалери Шаћири и Џака када су у дресу Швајцарске славили голове против Србије провоцирањем и показивањем албанског двоглавог орла.

Довољно би било за почетак када се наше јавне личности не би унутар Србије стављале у службу непријатељске пропаганде и када не би отворено радили против интереса сопственог народа. Недавно смо имали прилику да се у том погледу непријатно изненадимо када смо видели младог глумца у успону Милана Марића како се за рачун бошњачке пропаганде непостојећег “геноцида” уживљава у исповести сребреничких жртава у видео снимку који је објављен на 25 годишњицу ратног злочина у Сребреници.

Чињеница да Марић сличну драмску исповест није снимио и за неког од прекланих Срба из Братунца довољно говори о наопаком стању свести код многих јавних делатника у Србији. Када исправимо ту патолошку, аутошовинистичку црту и научимо да на првом месту поштујемо себе и своје жртве, ни хиљаду Дуа Липа и Рита Ора нам неће моћи ништа.

Извор:
СТАНДАРД