Стално кршење Устава, узурпација туђих права и прекорачење овлашћења

После три хиљаде дана Вучићевих јадиковки, плакања и суза због Косова и Метохије

• Српски „див-јунак“ представља своју борбу у преговорима равној бици на Косову 1389, или на Кошарама 1999?!
• Вучић нема никакав ваљан концепт ни документ с којим наступа у преговорима. Нема политичке платформе, а нема ни плана деловања
• Русија се нуди да помогне држави Србији да сачува Космет у својим Уставним, правним и државним оквирима. Руси се нуде да буду учесници преговора, а Србија ћути!?
• Најреалније је да председник после оволико „силног труда“, без икаквих позитивних резултата, престане да се бави овим питањем, иовако није хитно, решаваће га неко други за деценију, две…

Пише: Јово Вукелић

  Осам година и три месеца, од 6. маја 2012. када су одржани парламентарни избори у Србији (и када је после потпуне промене политике СПС омогућио да СНС дође на власт) од тада СНС и њен садашњи председник А. Вучић не престају да грађанима Србије непрекидно објашњавају да су Косово и Метохија као део територије Србије изгубљени за нашу државу.

Тако он већ више од 3.000 дана то стално понавља не би ли оволиким понављањем убедио грађане да је то што говори истина.

И сваки пут употребљава неки нови „аргумент“ да би грађане убедио да је то што говори тачно. Једно од објашњења је да „Србија на Космету нема ништа. За Србију би био добитак да добије један метар на Косову!?“

Да ово изјави Шиптар било би превише, а камоли председник Србије., који има у џепу и на столу документа о отетој имовини Србије на Косову и Метохији од стране Шиптара,  почев од Брезовице на југу до Газивода на северу, од манастирске имовине до приватне имовине десетина хиљада Срба.

Вучић годинама обмањује јавност и сеје неспокојство

И кад уморни грађанин у себи можда и каже: „Па вероватно је ово тачно“ Вучић баш сутрадан обиђе хидрокомплекс Газиводе (трафостаница Валач и хидроелктрана Газиводе) и јуначки изјави: „Живот дајем, Газиводе не дајем, јер је то српска имовина. Без Газивида нема опстанка, ни останка људи у Ибарском Колашину и Зубином потоку!“ и тако грађанин скоро убеђен да је Вучић јуче говорио истину мења мишљење и закључује, почиње да верује  да држава Србија ипак има још нешто своје на Косову и Метохији. (Напомена: однедавно српска компанија ЕПС „Трговина“ није регистрована и српска електро мрежа је избачена од априла из пословања са севера Косова и Метохије.).

Потом Шиптари крену да преузму велики металуршки комбинат „Трепчу“, а Вучић одјури у Митровицу и стане испред улаза у фабрички комлекс и закуне се на све четири стране света, на прагу фабрике „да ће и рудници и комбинат бити српски, а не шиптарски“. (Србија полаже право на више од 50 одсто власништва комбината „Трепча“) Таман се грађани, а нарочито Срби са Косова и Метохије охрабре и умире да није баш све изгубљено и да имамо храброг и одважног председника који брани српску имовину и интересе.

А оно сутрадан у Бриселу Вучић нас обавештава „да смо у тешкој ситуацији, да на њега и Србију врше велики притисак и да ћемо морати да донесемо тешке одлуке, да направимо болне уступке…“  (Приштинске власти не дозвољавају да се уопште разговара о имовини и власништву Трепче, јер кажу да је сва имовина на Косову њихова!?)

И онда Вучић опет изјави: „Све што добијемо биће нешто, јер немамо ништа?!“

Потом Вучић стално понавља како је предходна власт кривац и да је она све главне документе и споразуме потписала, Косово и Метохију „предала“ Шиптарима  и Србију довела  у безизлазну позицију: „Сада нам држе придике и предавања они који су активно учествовали у томе. Сад ми они који су саучествовали у предаји Kосова кажу да не треба да прихватимо оно што су они већ запечатили“.

Таквим политичким деловањем „топло – хладно“ Вучић стално обмањује јавност годинама и сеје неспокојство, а успут уноси раздор на политичкој сцени Србије оптужујући политичке противнике за нешто што нису учинили.

Све што чини у протеклих 3.000 дана у вези са питањем Косова и Метохије Вучић крије, не саопштава ништа из разговора, сем „да су били тешки, напорни, да се он борио свим силама, да је било невероватних притисака…“ па би грђани требало да почну да сажаљевају оваквог „див-јунака“ на томе шта он тамо због Србије, Срба са Космета и нас грађана Србије трпи, подноси, издржава да би требали да му се сви клањамо као фараону!

Србија без икакве платформе за решење Косметског проблема

Друго, о државној платформи с којом иде по светским метрополама на преговоре већ годинама, никад није изустио реч, нити је њу обеледанио, изнео у парламенту пред посланицима, или на седници Владе Србије. А камоли да је изнео суштину програма одбране Космета у медијима, да о томе каква је политика Србије сазнају грађани, како је и природно и логично од свог председника. Зато годинама трају обмане и лажи народа.

Председник Србије је у обавези да спроводи договорене елементе из Бриселског споразума – то је истина, а Србија је тај споразум потписала.

Све у вези Космета је иначе мистификовано, све је тајна, већа од највеће војне тајне (наравно, неке ствари у преговорима нису за јавност).

Годинама уназад нема речи о нашем приступу решавању горућег проблема, јер уствари Вучић (требала би да то има Влада Србије) нема никакав ваљан концепт ни документ с којим наступа. То је обична и једноставна истина зашто је држава Србија у тешкоћама и то је разлог зашто никаквих повољних резултата из тих преговора нема до данас за Србију и за њене грађане који живе у покрајини.

Шта је држава Србија за протеклих осам година понудила као оквирно решење проблема покрајине? Има ли платформу деловања?

Кључно је враћање отете српске имовине

Зашто после оволико година преговора на столу није кључна расправа и дијалог о враћању и надокнади за огромну имовину државе Србије и СПЦ и приватне имовине Срба са Космета, вредној стотине милиона евра, коју су Шиптари брутално отели предходних година. Зашто то није услов свих српских услова Србије за даље преговоре о било којим питањима.

Треће, мора се истаћи да би у овим преговорима о једном од најважнијих државних питања требала активно да учествује Влада Србије и да она води преговоре, а не председник Србије! По Уставу Србије то су јасне надлежности Владе Србије. То значи да је председник Србије безобзирно узурпирао туђа права, да крши Устав Србије и да прекорачује овлашћења што су иначе тешка кривична дела.

Хиљаде сати преговора, а ниједно корисно и ваљано решење за Србију није постгнуто у тим договорима. Од силне и вишегодишње приче о значају Заједнице српских општина на крају није било ништа до данас, а и да буде једног дана кад се Шиптари смилују да га усвоје, компетенције и овлашћења те заједнице биће минорне. Неће добацивати ни до Ахтисаријевог плана, који је Србија пре 15-так година одбила, јер је био неприхватљив и није довољно штитио српске интересе.

Зашто Русија не учествује у преговорима о Космету

Посебна заврзлама и права петљавина од стране Србије влада у решавању косметског чвора када је у питању Русија. Како је познат свима у свету руски став било би логично да је Србија до сада десет пута предложила да у свима преговорима о овом питању учествује Русија. Али, то се никада није догодило! Србија је неискрена према Русији, тачније, очигледно није интерес Србије да Русија учествује у решавању косовско-метохијског проблема. А Руси се нуде да помогну држави Србији да сачува Космет у својим Уставним, правним и државним оквирима. Руси се нуде да буду учесници преговора, а Србија ћути!?

Зашто не учествује Русија?

Тако да у преговорима Србије и власти из Приштине  учествују, уз ЕУ, моћне САД, које су отворено и пристрасно на страни Шиптара из Приштине, а Србија уз себе нема Русију, као да имају корону или неку још много тежу болест. Ко се противи ангажовању Русије у преговорима?

Да ли Србија, или нека западна сила?

На крају, може се лако закључити да оваквом дволичном политиком, укупним неубедљивим политичким деловањем, немуштим учешћем у преговорима, јадиковкама у домаћој јавности „како је тешко преговарати, како је то борба равна бици на Косову 1389, или на Кошарама 1999?!…“  председник Србије неће постићи ништа!

Никакав договор и успех у интересу Србије он не може остварити, јер се без политичке платформе, квалитетног плана решења проблема, без способних преговарача, без дипломатске и политичке подршке Русије у преговорима не може заштитити српски државни интерес.

Зашто грађани Србије и да хоће не могу да подржавају Вучића

И што је најважније председник Србије је без подршке већине грађана Србије, јер нико од грађана не зна  политичку позицију Србије, државне ставове да би их бранио, заступао, подржавао…

Председник Србије је узурпирао своја Уставна овлашћења, делује нелегално и противуставно, елиминисао је из преговора о Косову и Метохији  Владу Србије, приграбио туђа овлашћења и „млати празну сламу“ већ годинама.

Због свега наведеног требало би да поднесе оставку, да буде смењен и да одговара пред законом за овакве најтеже узурпације које чини.

Оно што је најреалније је да председник после оволико „силног труда“, а без икаквих позитивних резултата, престане да се бави овим питањем, иовако није хитно, решаваће га други, способнији и мудрији, српски политичари и државници за деценију, две…

Кад неком неки посао не иде стара српска пословица каже: „Мани се ћорава посла“!

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ