ИНТЕРВЈУ Штрбац: Положај Срба у Хрватској гори него у рату

Уочи хрватске прославе Олуја на којој ће први пут бити и представник Срба, председник Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац у интервјуу за Нова.рс каже да ће се присуство Бориса Милошевића од тог дана тумачити као историјско признање Србије да је та војна акција легална, као и српске жртве које су у њој страдале.

Шта тачно слави Хрватска?

“Хрватска има изграђен службени државни наратив о Олуји, имају и Декларацију о Олуји из 2006. године, коју је усвојио Сабор. То је за њих потпуно легална акција да се врати окупирана територија, коју су четири године држали Срби под руководством Слободана Милошевића. Тако да је Олуја за њих једна легална, праведна акција, чиста као суза. Стално кроз законе, кроз Устав, додају епитете којима се ова акција уздиже. Она је за њих антитерористичка, чиста као суза, завршна борба за ослобођење… То је наратив који се 25 година протеже кроз све сегменте друштва, а омладина се индоктринира од малена, од предшколског узраста.

А шта је Олуја за Србе?

За нас је то злочиначка акција у којој је са огњишта протерано 220.000 Срба из Крајине. Није могла никако бити легална јер су тада на том месту биле снаге УНПРОФОР по Венсовом плану и чак су 2. и 3. августа били вођени преговори и у Београду и у Женеви. Наша делегација је тада прихватила предлог мировног споразума у седам тачака. Али, кад су Хрвати чули да Срби прихватају предлог, тражили су потпуну реинтеграцију Крајине у Хрватску и потпуну капитулацију Срба. Заправо, после се дознало да их је Туђман и послао на преговоре са задатком да се ништа не договоре, а 31. јула је на Брионском састанку договорен оружани напад на САО Крајину. Ударили су и натерали у егзодус 220.000 Срба, убили 1872, од чега је 65 одсто било цивила и 30 одсто жена, а већина изнад 60 година старости.

То су два потпуно супротстављена наратива.

Јесу, али да је наш наратив праведан потврдила је пресуда Хашког трибунала, којим је Олуја означена као етничко чишћење.

У том светлу, како коментаришете одлазак српског представника на прославу Олује у Книну?

То ће остати као историјски споразум са Србима, потез којим су Срби признали Олују легалном акцијом и којом ће све оне наше жртве прогласити легалним. Борис Милошевић одлази на славље, не на комеморацију жртвама или да им изразе пијетет. Знамо како Хрвати прослављају Олују, сваки нормалан човек не може у том дану видети ништа за славље. И сад имамо представника Срба на том слављу, а до скора смо се згражавали што ће Црногорци на исти скуп послати човека. Питање је шта ће Милошевић добити заузврат, а добиће да буде потпредседник Пленковићеве Владе, али без ресора, а самим тим и без пара и моћи. Дакле ништа. И добиће то што ће министар Томо Медвед заузврат доћи на помен жртвама у Груборима.

Шта се десило у Груборима?

25. августа 1995. године у том селу остало је шест Срба стараца. Сви они су страдали од хрватских терориста који су неке заклали, неке живе спалили, заједно са њиховим кућама. А УНПРОФОР је све то снимио. И био је овај случај и пред Хашким трибуналом и пред хрватским судовима и све се зна, али нико никада није осуђен за овај злочин.

Какав је данас положај Срба у Хрватској?

Положај Срба у Хрватској данас је гори него у ратна времена. Обелодањен је недавно и извештај Српског народног већа, чији је Борис Милошевић до недавно био члан, а у којем се каже да је само у прошлој години у Хрватској забележено чак 400 етнички мотивисаних напада на Србе. Имали смо смртни случај у Ријеци, где је човек претучен до смрти само зато што је Србин,. Треба ли да вас подсетим на напад на Звездине играче или на најморбидније графите против Срба које сваког дана ничу широм Хрватске. У Задру се појавио најмонструознији графит који сам видео. Парафразирам “Клаћемо Србе, вадићемо им органе, јер су мачке у кварту гладне”. И то данима стоји, никоме не смета. Треба поставити питање и зашто српски повратници 25 година касније немају струју, воду, асфалт, иако су их имали пре рата. Сада нико неће да им повеже. Зар морају да славе Олују, да би добили струју и воду?

Да ли се то поставља као услов?

Па било је само питање времена када ће неко од Срба, под планском индоктринацијом, да призна и прихвати оно чему су га од малена учили. Па ево га Борис Милошевић, он је рођен и одрастао у Хрватској, па ту је и Пуповац. Милошевић је његов пулен, само што Пуповац никад није хтео у Владу, баш зато да не би морао да иде у Книн. Али Милошевићу то није проблем.

Шта је потребно да се деси да се после 25 година смире страсти и да се ситуација промени?

Па управо ово о чему причамо. Срби могу да опстану и да живе нормално у Хрватској само ако се покатоличе, признају да су Хрвати, да су Срби злочинци и да почну да славе Олују. Онда можете добити статус равноправног члана хрватског друштва, у супротном сте њихов највећи непријатељ. Из године у годину се све више одаљавамо, не видим наду да ће нас неко повести у помирење.

Извор:
НОВА