УДРУЖЕЊЕ СРПСКА РАМОНДА: Саопштење поводом годишњице погрома над Србима из Републике Српске Крајине

удружење-српска-рамонда

Хрватска ни након 25 година поред пресуде Међународног суда правде не одустаје од слављења етничког чишћења и масовних злочина над Србима Републике Српске Крајине.

У уторак 4. августа 2020. године навршава се 25 година од почетка погрома над Србима из Републике Српске Крајине (РСК) у агресији Хрватске војске (“Операција Олуја”)

Пре 25 година тог 4. августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и такозване Армије БиХ, а уз одобрење и подршку НАТО савеза извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина која се налазила у саставу тадашње Републике Српске Крајине (РСК)

Агресија је извршена упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених Нација (УН), под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, а и томе што су представници Републике Српске Крајине дан прије тога прихватили приједлог мењународне заједнице о мирном рјешењу сукоба.

Против Срба Крајине, на њих око 230 хиљада становника и свега око 30 хиљада војника кренуло је око 200 хиљада војника, од којих је директно у агресији учествовало 138.5 хиљада припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а. А када се томе додају и снаге такозване АБиХ и НАТО савеза агресора је било више него становника Крајине.

За свега неколико дана те неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине (СВК), а српски народ њих преко 220 хиљада, сећајући се злочина геноцида почињеног над њиховим прецима у Независној Држави Хрватској није смео остати на својим огњиштима и креће у непрегледним колонама да спас нађе код своје браће. Након завршетка отпора Српске војске Крајине, агресори су наставили са убијањем оних који нису хтјели или нису могли да оду са својих вјековних огњишта, али нису биле поштеђене ни избјегличке колоне, па чак ни они који су дошли на територију тадашње Републике Српске.

У евиденцији Документацино информационог центра Веритас налазе се имена 1.869 погинулих и несталих Срба у току ове агресије и након ње, од чега су 65 % цивили, а од којих су око три четвртине старији од 60 година. Међу жртвама је 29 % жена, а око четири петине су биле старије од 60 година.

На евиденцији несталих се још води 745 лица, од чега је 565 цивила, међу којима је 289 жена. Хрватска и даље без икаквог разлога избјегава ексхумације познатих мјеста укопа са око 138 посмртних остатака, покопаних под ознаком непознато, што је јединствен случај на целом подручју бивше Југославије, а такође без разлога отеже и идентификацију 357 ексхумираних посмртних остатака.

У току агресије на Републику Српску Крајину нису били поштеђени ни црквени, културни и историјски српски споменици, Крајина је опустошена, опљачкана, порушена и запаљена и све то уз ћутање међународне заједнице и уз пордшку НАТО савеза.

Савјет безбједности УН-а, осим “снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размјера” (Р 1009/95), није донио, било какве казнене мјере против агресора. Иако је агресор била чланица УН-а, а Крајина зона под заштитом исте организације и што су неке друге чланице те организације одобриле и учествовале у самој агресији.

Претресно вијеће Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) је једногласно закључило да су двојица оптужених генерала били учесници удруженог злочиначког подухвата, чија је заједничка сврха била трајно уклањање српских цивила из Крајине и осудило их, Анту Готовину на 24, а Младена Маркача на 18 година затвора, да би Жалбено вијеће поништило цијелу пресуду Претресног вијећа и ослободило их по свим тачкама оптужбе.

Међународни суд правде (МСП) је кроз образложење своје пресуде из фебруара 2015. године операцију “Олуја” квалификовао као акцију етничког чишћења.

Ни након 25 година још увек нико није одговара за злочине над Србима почињеним у току ове агресије, тако да као и у већини других случајева где су жртве српске националности и овај злочин остаје без казне.

Хрватска ни након 25 година поред пресуде Међународног суда правде не одустаје од слављења етничког чишћења и масовних злочина над Србима Републике Српске Крајине.

Европска Унија чија је чланица Република Хрватска, као ни међународна заједница не реагују на ову прославу, као што не реагују ни на сталне нападе на Србе повратнике у Хрватској и тихи егзодус који се над њима врши.

Сматрамо непримјереном одлуку Потпредсједника Владе Хрватске за друштвене дјелатности и људска права и члана Самосталне демократске српске странке Бориса Милошевића да присуствује тој срамној прослави у Книну, прослави годишњице етничког чишћења Срба.

На све ово међународна заједница ћути, као што је ћутала и пре 25 година и није зауставила највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата- Погром над Србима из Републике Српске Крајине.

У Ваљеву, 2. августа 2020. године

Извор:
УДРУЖЕЊЕ СРПСКА РАМОНДА