Важан предлог закона о заштити породице поднет руском парламенту на разматрање

Тринаестог јула, група од седам руских сенатора предвођених Еленом Мизулином предложило је Државној Думи скуп закона чији је циљ „јачање институције породице.” Најважнији у овом пакету јесте Предлог закона о изменама и допунама Породичног законика Руске Федерације.

Испоставило се да неколико недавних предлога закона, за које су њихови аутори тврдили да ће штитити породицу, заправо садржи веома сумњиве, ако не и сасвим опасне одредбе. Међутим, овог пута то није случај.

„Закон седам сенатора” био је у изради у Савету Федерације (горњем дому Федералне скупштине Русије) скоро три године. Организације које активно штите породицу и права родитеља, затим стручњаци за породицу и представници Руске Православне Цркве активно су учествовали у том процесу.

Прелазна комисија за унапређење породичног закона, коју предводи госпођа Мизулина, саставила је амбициозан предлог закона. Ако буде усвојен, обезбедиће праве и делотворне начине за заштиту породице, родитељских права и брака између мушкарца и жене (као што захтева недавно измењен Устав Русије).

Главни циљ аутора „Закона седам сенатора” јесте, наравно, заштита породица од незаконитог и неоправданог одузимања деце од родитеља. А овај закон ће успешно решити тај проблем.

• Закон изричито одређује да се породица и моралне вредности народа Русије морају поштовати.
• Закон утврђује кључне основне принципе, као што је претпоставка савесности родитеља (тј. претпоставка да се родитељи понашају у доброј намери и у складу с правима и легитимним интересима своје деце); кад је реч о породици, водећа начела за правну регулативу укључују поштовање независности породице у њеним унутрашњим питањима и поштовање према ауторитету родитеља.
• Закон решава нејасноћу норме о праву дететада живи и расте у породици – раније је то коришћено као изговор за одузимање деце из биолошких породица и одвођење у хранитељске породице. Сада ће Породични законик недвосмислено говорити о праву детета да живи и расте у својој биолошкој породици.
• Из Породичног законика избациће се прешироко образложење које дозвољава одузимање деце родитељима –„претња животу и здрављу детета.” Управо су те речи, које су званичници и судије произвољно тумачили, изазвале многе трагедије, уништиле животе многих родитеља и деце, и довеле до тога да се деца раздвоје од родитеља.
• Одузимање деце родитељима биће у начелу забрањено, осим у случајевима када су родитељи лишени родитељског права или када им судија, након законски прописаног процеса, то право ограничи. Истовремено, закон пружа основ да такви поступци буду савршено јасни: само ће понашање родитеља које заиста подлеже кажњавању довести до одузимања или ограничења родитељских права.
• Када из објективних разлога родитељи не могу да се старају о деци – нпр. родитељи су починили кривично дело, ухапшени су, или су у болници (списак основа је јасно и прецизно дефинисан) – предузеће се привремене мере у циљу заштите деце. Најважнија мера јесте да се деца дају на старање крвним сродницима и рођацима у оквиру породице. А тек ако то није могуће, деци се проналази привремени смештај у државним домовима.
• Закон допуњује раније лоше дефинисан списак случајева када се може сматрати да су деца „остала без родитељског старања.” Он уклања антипородичне формулације које се могу произвољно тумачити, тако да ће сада законик бити јасан и недвосмислен. Више неће бити могуће да се произвољно тврди да је дете „остало без родитељског старања” ако су родитељи присутни у животу детета и нису учинили ништа лоше.
• Старатељским институцијама (социјални центри за заштиту деце у Русији) биће забрањено да улазе у домове како би проверили да ли је дете остало без родитељског старања уколико немају сагласност особа које у том дому живе. Старатељске институције више неће моћи да „претресају” туђе домове након нечијих дојава.
• Ако родитељи нису лишени родитељског права, или им оно није ограничено, по престанку околности које им нису дозвољавале да се старају о свом детету, оно ће им бити одмах враћено. Ако се дете налази код других особа по основу закона или судске пресуде, полиција ће помоћи родитељима да им се дете врати.
• Закон гарантује право родитеља да у подизање деце укључе рођаке, а да за то није потребна никаква додатна папирологија. Све ситуације у којима су, по основу „занемаривања”, власти могле одузети дете које је бака извела у шетњу, сада више неће бити могуће.
• Закон успоставља прави приоритет крвних сродника приликом усвајања детета које је остало без родитељског старања или смештања таквог детета под старатељство. Полиција ће чак бити у обавези да потражи крвне сроднике, тако да ово неће остати само мртво слово на папиру.
• И најзад, закон јасно забрањује истополне или „трансродне” „бракове”. А такође забрањује додељивање деце истополним (или „трансродним”) паровима.

Након вишегодишње „револуције” коју је приказивао антипородични лоби, ово је истинска „контрареволуција” у породичном законодавству.

Ако „Закон седам сенатора”буде усвојен, биће то прави искорак у заштити породице од незаконитих радњи социјалних центара за заштиту деце и од насилног разарања породице уопште. Родитељи више неће морати да страхују од тога да ће им деца бити одузета без оправданог разлога. Неће више дрхтати кад чују речи „старатељске институције” (социјални центри за заштиту деце).

Но, и даље нас чека озбиљна борба. Јасно је да овај закон представља праву претњу антипородичном лобију и представницима свих оних радикалних идеологија које мрзе природну породицу и њена основна и неотуђива права.

Представници „ЛГБТ” активиста, као и борци за „посебна права” трансродних особа, већ су осули паљбу по закону. Њих је подржала заменица председника одбора Државне Думе (доњег дома руског парламента) за питања породице, жена и деце Оксана Пушкина, која је раније промовисала феминистички закон „о спречавању породичног насиља” (популарно назван „Закон о насиљу против породице”). Нимало не изненађује што феминистички лоби и они који га подржавају нису задовољни покушајима да се породица и брак заштите.

Но, можемо се надати да власти неће слушати оне који заговарају радикалне антипородичне идеје. И заиста, приликом расправе о изменама и допунама Устава, власти су већ увиделе да је заштита породице и породичних вредности изузетно важна за већину грађана Русије.

Пружање подршке „Закону седам сенатора” и спречавање подмуклих лобиста у њиховој намери да тај закон искваре антипородичним амандманима – то је задатак који ће грађани Русије покушати да реше, у чему ће им подршку и помоћ пружити породичне организације у Русији.

Извор: ИФН