ЈЕДНО ПИСМО МАТИЈИНОГ ОЦА

категорија Црна Гора / дана 26/07/2020 у 0:21 часова /

У писму капетана Вука Н. Бећковића, командира Ровачког батаљона ЈВуО и оца златоустог Матије, које је 14. новембра 1941. упућено Штабу комуниста Комског одреда у Манастиру Морача стоји:


Вук и Матија Бећковић – Отац и син

„Огријешили сте се о дужности Србина и Словена зашто бацате љагу на наше племе…
Самозвана комунистичка команда која убија најбоље синове нашева племена, а остале назива издајицама и пријети да нас оружаном снагом за свој циљ уређује, ми јој поручујемо: Наше стрпљење је достигло врхунац да ваши и такви поступци изазивају братско крвопролиће за које једино ви сносите одговорност пред српским народом и историјом. Прекините са таквим даљим поступком јер нема данас ни племена ни организације која може и смије да Ровачком батаљону кроји законе више но Ровчани другом племену, јер пре њега стоји 800 брзометка које ће знати и умјети бранити част, понос и животе племеника.
Обезбиједите и отворите Ровчанима пут и нормалан саобраћај са Колашином јер таквог поступка нема нигдје у Црној Гори. Предње сматрајте као опомену батаљона Ровачког.“

Капетан Вук Н. Бећковић

Садржај овог писма публикован је у књизи Драгана Радевића „Братоубилачки рат (Црна Гора 1941-1945)“, стр.56, а оригинал се, према наводима аутора, чува у Државном архиву Црне Горе : ДАЦГ, АОП, 391/IV 2б/6(41)

Вук Бећковић је погинуо 1944. у Словенији.

Матија Бећковић – ОЧИНСТВО

Могао бих бити отац своме оцу
а, ево, још сам дете и сироче,
млађи си био од мене, мој оче,
кад ме остави твоме убиоцу.

И сад ми оца он не да за оца
и не опрашта ми своја непочинства
и држи ме жедна без капи очинства
и не уклања с мене мотриоца.

Али ја силазим на дно праочинства
да тражим своме сопству носиоца
и срж своју загрејем код свог створиоца
и примим срамоту због тога злочинства.

Ако дух нема гроба, ни пепела,
о, дај мене мени, творче и праоче,
јер, ево, свако са свога распела
вапи: што си ме оставио, оче?

И хули као Влах са набикоца
зато да би га могли доубити,
и за смрт моли искорениоца,
а све речи су само једна: бити.


Приредио: Раде Црногорац

Извор: Слободна Херцеговина