Ћемер

На мушкој народној ношњи Кордуна сигурно највише пажње привлачи широки кожни појас. Ријеч ћемер проистиче из турске ријечи кемер која значи: појас или повез око струка. Сачувани примјерци старијих ћемера су прилагођена варијнта пријашњих ратних ћемера, односно подпашњака како су негдје називани.

Подпашњак је широки кожни појас за које се затицало оружје. Типичан је готово за цијело динарско подручје, са неким мањим разликама. Посебно лијепи су били црни ћемери који су носили крајишки сережани са Кордуна (Слуњске регименте). Кроз прорезе у горњој страни обично би се затицале двије кубуре кремењаче са “орозима” и јатаган, дуги борбени оштар нож повијеног сјечива. Појас се ширио у једном дијелу гдје завршавају цијеви кубура и шпица јатагана, те спустао према бедри. У том дијелу је био дупло прошивен како би оружје мање жуљало и остећивало одјећу. Негдје је носио заједно са још једним вањским појасом од тканог платна.

Појас је био богато украшен нитавцима, пулијама, токама, кожним плетером, сухим печатима, прапорцима, алкама…На предњој страни је обично имао двоструки тоболац са преклопом. У правилу у горњем је дијелу украшаван српском тробојком. Ту се носио новац, мањи нож “кујица”, луле, игле за чишћење лула, дуванкесе, кресива, камен, гљива за потпаљивање… Са стране су на алке качене кесе са барутом, мјерице за барут и остала опрема. Подпашњак је најчешће имао и један ужи ремен који се носио преко рамена како би олакшао ношење оружја.

Укидањем Војне Крајине и престанком ношења оружја, подпашњак или ћемер мјењају свој изглед у улогу. Ћемер постаје ужи, једнак у цијелој дужини. Обично има само један тоболац (преграду). Понегдје се задржао тај ужи ремен који се носио преко рамена. Ћемере би углавном израђивали “зотљари”, људи који су радили коњску орму, те опанчари. Сваки крај Кордуна имао је свог мајстора, и сватко је имао свој препознатљив начин израде детаља, прошивања и украшавања. У околици Војнића најпознатијиа фамилија која се у генерацијама бавила овим послом су Ждралићи из Војишнице. Најпознатији је Шушко Ждралић.

На првим фотографијама је ћемер који је радила породица Ждралић. Овај је ћемер осим своје љепоте занимљив из разлога што на њему имате неке детаље које не можете данас често видјети. На бочним странама имате алке о којима смо говорили, а украшене су кожним каишићима и ресама. То су уствари остатци са старих борбених попташњака или ћемера. Кад би млади одлазили на народне зборове црквеним празницима или на брда гдје се окупљала омладина, плесало би се по обичају коло. У стара времена цура није у колу имала додира са момком него се хватала за те ресе и алке на ћемерима. Овај ријетко лијепи ћемер носио је један поштени кордунашки старина Шкргић Миле из села Војишнице. Био је са њим опасан до свога послиједњаг дана. Умро је у избјеглиштву на Косову, у Приштини. Ћемер је донешен назад на родни Кордун, чувају га потомци. Због нестручне измјене ременчића ћемер је игубио на својој изворности, али свеједно се ради о једном рјетком и занимљивом примјерку.

Други ћемер свјетлије боје коже радио Шушко Ждралић. Има као и први доста украса, сухих печата, прошива… За разлику од првог нема украсних алки и реса. Могло би се рећи да је скромније урађен од предходног ћемера. Припадао моме ђеду Нинку Кресојевићу из Војнића. Понијет је у “Олуји” као породична успомена и чувају га моји стричевићи у Барајеву.

При крају имате двије фотогафије на којима је један од ћемера Станка Опачића – Ћанице из његовог малог музеја. Прави мајстори су полако нестајали. Украси на ћемерима послије Другог свјетског рата постали су све скромнији, а промјеном политике долазе и нови мотиви на ћемерима. Тако на мјестима гдје су стајали сухи печати крстова са оцилима замјениле су звијезде петокраке. То се исто догађало на крстачама, као и каменим надгробним споменицима. У Ћаничином музеју на зиду је стајало пет дрвених преслица. Задња у низу је на мјестима гдје су били у већм и мањим круговима урезани украшени крстови, имале је за мотив петокраке.

Имао сам прилике видјети неуспјелих реплика, или покушаја да се израде ћемери који би барем донекле подсјећали на старе. Данас квалитетније примјерке можете видјети само код потомака који тиме чувају сјећања на своје претке, на Кордун са ког су потекли и на неко прошло вријеме.

Извор: Банија