Вељко Остојић: Док Крајина мирно спава

Негдје над Крајином
Завијају сада вуци
Стари Крајишки хајдуци
Остављам ти инат и пркос
Бол и патњу
Радост и тугу
Кишу и дугу
Зјеницо ока мога
Оставих те без срца свога
Иза седам гора
Моја се душа вратити мора
Нестали смо преко ноћи
Колона мучна оста у нама
Жалимо те годинама
Кад год вјетар тамо пири
Моје се срце
Без тебе не мири
Нађем те у сваком стиху
Многим непроспаваним ноћима
И сузним очима
Нестао сам преко ноћи
Да ли ћу икад кући поћи
Спавај ми Крајино моја
Воле те дјеца твоја…

Вељко Остојић

Извор:
ЈАДОВНО