Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић

Draza

Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић

(Ивањица, 27. април 1893 — Београд, 17. јули 1946)

Кратка биографија

Армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, министар војске, ваздухопловства и морнарице Краљевине Југославије. Убијен од комуниста-антихриста.

Одликовања

– Сребрна медаља за храброст, уручена 1913.
– Споменица за Српско – турски рат, уручена 1913.
– Споменица за Српско – бугарски рат, уручена 1913.
– Златна медаља за храброст, уручена 1915.
– Енглески Војни крст, уручен 1917.
– Бели орао са мачевима четвртог реда, уручен 1918.
– Бели орао са мачевима петог реда, уручен 1920.
– Споменица за рат 1914 – 1918., уручена 1920.
– Златна медаља за храброст, уручена 1920.
– Албанска споменица, уручена 1921.
– Орден Светог Саве четвртог реда, уручен 1928.
– Бугарски Командирски крст Светог Александра, уручио лично
цар Борис у Софији 1936.
– Чехословачки Орден белог лава трећег степена за војне заслуге,
уручио лично председник 1937.
– Француски Ратни крст, доделио генерал Шарл де Гол, 1943.
– Америчка Легија заслуга првог степена, највиши орден намењен
странцима, доделио председник Хари Труман 29. марта 1948

Уместо опширне биографије Ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића , достављамо: поред записника, наредби и инструкција ђен. Дамјановића, које можете да прочитате на нашем сајту и два прилога после Светог Саве највећег Српског Просветитеља, Светог Николаја Жичког, о Његовом лику.

 

Владика Николај Велимировић

Дражин дух говори

Ој Србијо небројено гробље,
Срби браћо заробљено робље,
Ево мене да се вама јавим,
Из овога света небескога,
У светлости Христа спаситеља,
У сијању небеске Србије.

Жив сам, браћо, живљи но икада,
У друштву сам бољем нег’ икада,
У близини светитеља Саве,
Који сија као сто сунаца;
Крај мене су и Милош и Марко,
Старац Богдан са девет синова,
И сва српска крстоносна војска,
Са Косова поља широкога,
Што изгибе за крст и слободу.

Око мене безбројни ускоци,
Што бранише сиротињу рају,
Кроз векове од турских зулума:
Павле Бекић, страшни војсковођа,
Два Јакшића, два хероја дивна,
Хаџи Продан, Коча Капетане,
Хаџи Ђера и Хаџи Рувиме
И Авакум, дика мученика;

Карађорђе и његова војска,
Са Мишара и са Иванковца,
Кнез Алекса, страшни Бирчанине,
Голи Зека и Змај од Ноћаја,
Хајдук Вељко и Курсула Јово,
Хаџи Милош и храбра Љубица,
И све српске изгинуле војске,
На Грахову, Лазу и Никшићу,
На Мишару и реци Тамишу,
На Анголи и на Мариц’ реци.

Сви јунаци наши с Куманова,
С Куманова и са Облакова,
Са Битоља и с Кајмакчалана,
И босанско оковано робље,
Што му Арад беше костурница,
И сво српско нежидарско робље,
Што изгибе с глада и помора.

Још су са мном сви моји четници,
Официри, храбри командири,
Што пет лета са мном четоваше,
Од тирана Србију бранише,
У биткама ил’ по тамницама,
Бројеви су људски премалени,
Да изброје сву небеску војску,
Сву небеску србинову војску
И вечиту светлост и красоту.

Где је моја душа узлетела,
Кад ми јуде тело умртвише,
Без опела у земљу забише,
Да се мени за гроб не дознаде.

Ал’ Бог види све скривене тајне,
Залуду су земље безбожничке,
Небеса се њима потсмевају,
Време иде и скоро ће доћи,
Да Србија буде слободија.

Ја ћу неком пријатељу своме,
На сну јавит’ и мој сан објавит,
Да се мени поје литургија,
Тога света као и онога;
Све неправде људскe су пред Богом,
Као плева пред вихором ветра.

Дрште веру, слогу и поштење,
У томе је Србину спасење;
Не жалите за нама умрлим,
Ми смо живи где се не умире;
Не жалите за душам умрлим,
Што у телу као сенке крећу,
Што сатани против Христа служе,
Против Христа и свога народа,
Што Крст ломе и грбачу гњече.

Храбри будте, ми смо с вама стално,
И дан и ноћ Бога прослављамо.
И сви за вас Богу се молимо,
Ми смо јачи од свих људских војски,
Ми смо ваши моћни савезници.

Земља Небу одолет не може,
Нити ико небеској Србији,
Чије число премашује звезде,
Чијој сили отпори су смешни,
Јер без муке побеђује беду,
И пре битке односи победу,

СВЕ ПО ПРАВДИ БОГА ПРАВЕДНОГА
А У СЛАВУ ХРИСТА ВАСКРСЛОГА!

 

 

Писмо Черчилу

 

  

 

Српска саборна црква
20. Западна 26. улица
Њујорк 10. Н. Ј.
27. 3.1946.

Екселенцијо,

Имао сам част да говорим са Вама на броду „Квин Елизабет“ прошлог јануара о садашњој ситуацији у Југославији. Прочитао сам Ваше Олимпијске говоре у САД, Олимпијске у смислу стила и јасноће, али хришћанске по духу. Нарочито су ми се свидели Ваши цитати из Светог Писма. Један њујоршки адвокат ми је рекао: „Ми смо познавали г. Черчила као великог државника, али сада га знамо и као Хришћанина”. Радовало ме је да чујем то. Јер велики хришћански народ као што је енглески треба да има праве Хришћане као вође.

А сада пошто Вас познајем као Хришћанина, усуђујем се да Вам пишем још једном и да Вас молим за правог Хришћанина. То је Генерал Михаиловић, који је после пет година борбе против сила зла ухваћен и унапред осуђен на смрт (према премијеру Шубашићу).

Када су чули ту вест осам милиона Срба, у земљи и иностранству, дрхте због ужаса и неправде на овом свету. Ја сам сигуран да ти милиони Хришћана не могу да помисле о стању овог великог Генерала а да у исто време не мисле на Вас. Јер, као британски премијер, Ви сте били одлучујући фактор у њиховој судбини за време рата. Приморани неким до сада необјашњеним околностима – и невољно – Ви сте га прво поштовали, т. ј. одузели сте му моћ, и дали је другоме, непознатом лицу из подземља. Наш народ се љутио на Вас, али је наставио да се узда у Вас и у Британску владу.

Генерал Михаиловић ће највероватније бити стрељан. Али Ви знате да смрт није крај човека. Мртви, мртви праведници су моћнији од живих, и ја сам убеђен да ће Генерал, који је на овом свету био највернији слуга Господа, свог народа и Савезника бранити свој случај пред правичним Богом. Његова крв ће пасти на оне који су криви за његову смрт. Јер ми, Хришћани не видимо у крви само „црвену водицу“ како то чине тоталитарни неверници, него је сматрамо страшном тајном.

Свето Писмо које се често цитира у Британском парламенту, учи нас да крв праведника вапи, тражећи од Бога истину. И ја свакако не бих желео да и једна кап Генералове крви падне на Вас и ваше потомство.

Зато Вас молим да подигнете своје гласове, чим то буде могуће, и да кажете истину о Генералу Михаиловићу, пре него што буде мртав. Ви сте то већ делимично учинили, када сте, како каже штампа, признали да је Ваша грешка што сте давали помоћ силама зла у Југославији. То је велика ствар.

Величина стварно великог човека није само у великим достигнућима, него и у храбрости да отворено и искрено призна своје грешке. Али, молим Вас да учините и остало. Браните тог неправедно и погрешно напуштеног вођу и народ који је сад врло близу капије смрти и вечности.

Могу ли да Вам помогнем неким цртама о карактеру Генерала Михаиловића?

Он је у сржи Хришћанин, верник. Током немачке окупације, он је тајно посећивао наша светилишта и молио свештенике да се моле за њега и за људе који су са њим. Он се уздао у Бога.

Он је ноћу ишао на Свето Причешће кадгод је то могао. И саветовао је друге који су били са њим да то исто чине.
Издавао је наређења својим војницима да воде чист хришћански живот, понављајући им често: „Ми смо крсташи и боримо се за” Крст часни и слободу златну” као што су наши преци чинили вековима“.

Он је прави народни човек и човек за народ. Масе нашег народа су га сматрале оваплоћењем онога што се сматра најбољим у нашем карактеру, нашој души и савести, нашој историји и историји наше цркве. Постоје забележени случајеви када су људи свесно ишли у смрт да би спасили његов живот. Такво је било, и још увек је, одушевљење паћеничког али поштеног народа према свом поштеном вођи.

А сада што се тиче слободе и демократије за које се Британски народ борио и патио за време ових великих година, Генерал Михаиловић је био, од почетка овог другог рата, највидљивији поборник демократије на Балкану и, усуђујем се да то кажем, у целој југоисточној Европи. Не може се наћи нико такав у целој овој области.

Само лажна пропаганда атеиста, који верују у мајмуна као свог ствараоца, а не у Бога, уложила је све напоре да оцрни име овог хероја, кога су у последње време непријатељи и пријатељи приморали на ћутање.

Он је сада на својој Голготи, али његово васкрснуће ће збрисати сво блато са његовог лица, и учинити да засија у свој чистоти и слави.

Он је васпитан у традицији и духу наше хришћанске цркве у патријархалној породици у мојој епархији. То је разлог више зашто молим за њега. Не као адвокат за свог клијента, него као пастир за човека из свог духовног стада. Истина ми је дража од људских веза и односа. А истина је да је тај дух непроменљиво хришћански и демократски све време, све до сада.

А тај дух, према Светом Писму, је најважнија ствар, увек и заувек. Чињенице се могу тумачити и извртати овако или онако, према доброј или злој вољи људи. Али чак и чињенице не демантују Михаиловића, нити противрече његовом духу.

Молим Вас, сетите се да смо у нашој земљи имали рат и револуцију у исто време, за разлику од Британије која је имала само рат. Наш Генерал је морао да се бори и против спољњег и против унутрашњег непријатеља. И он се храбро борио против свих њих, када је Енглеска била на његовој страни и помагала га, и наставио је да се бори против њих када га је Енглеска одбацила и подржала комунисте.

Па чак и у том другом периоду, када су Савезници нападали његове трупе из ваздуха, како ми је речено, и убијали његове војнике, он је издао наређење да ниједан метак не сме да се испали против Енглеза, Американаца и Руса. Строго консекветан он се није окренуо против Савезника чак и кад су се Савезници оштро окренули против њега. Он је остао, у речима и на делу, веран демократском карактеру достојанства човека и слободи свих Божјих народа, што сте Ви више пута истакли као основне принципе енглеског народа.

Ето, Генерал Михаиловић ће сада наћи своју трагедију, врло скоро, уколико Ви не предузмете мере да му обезбедите јавни и правичан суд правде на коме би се појавили енглески и амерички адвокати и војници као сведоци, они који су били са њим за време рата, или као његови гости – спашени од Немаца – или као борци који су се борили раме уз раме са његовом герилом против заједничког непријатеља.

Чак и ако Ваши напори не успеју, треба да се зна да сте урадили све што сте могли у овом случају.

Српски народ то треба да зна. Кад то кажем, мислим и на пријатељство наша два народа у будућности.

Срби су песнички народ. Они ће генерацијама опевати свог трагичног јунака, убеђен сам у том. Али они ће неизбежно помињати Ваше име уз име Генерала Михаиловића; зато Вас молим да учините све што можете да би Ваше име било слављено и хваљено у песништву и историји нашег народа, који је, заједно са Грцима, био чувар границе између Истока и Запада, који је кичма Балканског Полуострва, а у овом рату веран Енглеској до смрти.

Нека Вам Бог помогне и нека Вас благослови.
Искрено и верно Вашој Екселенцији,
Епископ Српске Цркве Николај

Извор:
УДРУЖЕЊЕ БКЈВ ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ