Катакомба Светих врача Козме и Дамјана у Рготини код Бора свечано прославила храмовну славу

Празник Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана у нашем народу је познат и као „Свети врачи“. Овим дивним мученицима Христовим и бесплатним лекарима посвећена је катакомба у Рготини код Бора. На дан њиховог спомена, 1/14. јула, катакомба је свечано прославила своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију тим поводом служио је Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење: протојереја Жељка Марића, протосинђела Иринеја (Ристића), јеромонаха Хризостома (Јовановића), јереја Добрице Чакаревића и јерођакона Симеона (Васића). За певницом су појали чланови хора „Пребодобни Јустин Ћелијски“ из Барајева. Светој Архијерејској Литургији присуствовало око 70 верника из разних крајева Србије.

Након Свете Литургије Владика Наум је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана принели братство храма и овогодишњи домаћини славе: Јоксим Барбуцић из Слатине Борске, Зоран Симић и Миливоје Зарић из Београда. За следећу годину пријавила се Горица Радмилац из Бора.

Архипастирском беседом верном народу обратио се Владика Наум. Владика је најпре говорио о врлинском животу и мученичком страдању светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана, а затим додао:

„Пут хришћански, браћо и сестре, није широки пут. Каже Господ: „Узан је пут и тесна су врата кроз која се улази у живот и мало их је који иду тим путем, а широк је пут и широка су врата која воде у пропаст вечну и много их је који тим путем иду.“ И ми сами видимо да је то истина и у наше време. Тако је било кроза све векове, тако је и данас, браћо и сестре. Они који хоће да живе побожно – гоњени су, а они који служе кнезу овога света, њих нико не дира. Имамо ли пример како се живи за Господа и умире за Господа? Имамо свакако, најпре свети мученици, а онда сви преподобни, пророци, монаси свети и хришћани који су у честитом браку проживели свој живот и Богу угодили. Немогуће је ићи кроз живот, а не носити крст свој. Господ рече: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“. А носити крст значи благодарно претрпети све што Господ допусти. Ево, у наше време Господ је допустио и ову тешку болест. То је наказање Божије, порука свима нама да се Богу вратимо са широког пута на онај узани пут који води у Живот Вечни.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне. За време трпезе љубави светосавци при овој катакомби приредили су пригодни програм.

Инфо служба

Све беседе Хорепископа Наума налазе се овде.

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ