Север Косова и Прешевска долина: Велика сеоба народа?

Парламент Косова ће наставити разматрање одлуке, која предвиђа заштиту права и интереса Албанаца, који живе у три јужне српске општине – Бујановац, Медвеђа и Прешево. Протекле недеље документ није био усвојен због одсутности кворума.

Нацрт одлуке предвиђа, например, укидање за Албанце из Прешевске долине таксе при уласку на Косово. Такође они могу да добију право да студирају у косовским високим школама на истим условима, које имају и месни становници. Планира се и отварање у два косовска града специјалних канцеларија, које ће се бавити питањима сународника из Србије. Иначе, то је приметни корак ка додељивању јужним српским Албанцима једнаких права с «грађанима Косова».

Ако се бар за секунд прихвати став месних власти, који се састоји у томе, да је Косово независно, поставља се питање – не баве ли се они тиме, за шта често замерају Београду – мешањем у унутрашње послове суверене државе? Коментар директора “Центра за практичну политику” Драгана Поповића:

Што се тиче саме резолуције, државе имају могућност да интервенишу или укажу о положају националних мањина у суседним државама. То ради Србија, то раде и друге државе. Недавно је то радила и Румунија. Али, мислим да та резолуција није усмерена на заштиту људских права. Мислим да је резолуција пре свега полтички одговор нато кад се преговора о правима Срба на северу Косова и да је то средство за владу косова да прикаже да је у стању да штити права Албанаца ван граница Косова. Свеукупно, мислим да је та резолуција више политички акт.

Заиста, албанске власти Косова, које су према резултатима преговора у Бриселу пристале на “фантом аутономије”за српско становништво покрајине, још пре почетка дијалога два премијера упозоравали су: побољшање положаја Албанаца у Прешевској долини је један од услованормализације односа Србије и Косова.

Проблем је у томе што се разговор о правима албанске националне мањине на југу Србије врло често срозава на декларације довољно сумњивог карактера. Рецимо, лидер «Албанског националног покрета» Орхан Реджепи називао је Прешевску долину “најокупиранијом албанском територијом на Балкану”. У реду, то је бивши лидер незаконите оружане јединице. Међутим, вероватно, што је виши државни положај, то су обазривије изјаве човека на том положају? Не, Едита Тахири, заменик премијера непризнате републике каже: “Север Косова и Прешевска долина су албанске територије”. Коментар политичара из Лепосавича, посланика «Српске напредне странке» у Народној Скупштини Бојана Јаковлевића:

Свакако да Албанци имају територијалне аспирације не само према северу Косова и Метохије већ и шире. Чак се дешавало и у јавним изјавама- што функционера такозване Владе Косова, што званичника Албаније, да је њихов крајњи циљ Велика Албанија, ујединење свих Албанаца. Тако да и тај чин једноставно тумачим у сврху тога. Сигуран сам да Албанци неће зауставити на Косову уколико им то дозволе.

Са своје стране, председник «Европског покрета на Косову», албански политиколог Бељуљ Бећај сматра да приштинско руководство нема никакве територијалне апетите. Бећај скреће пажњу на то да критеријуми за националне мањине морају да буду заиста једнаке. Ако Србија и Косово теже ЕУ, онда питања права и слобода неопходно је «апсолутизовати», а питање граница мора да буде „релативизовано“. При томе експерт не искључује сценарио «сеобе народа»:

Ако дођемо у ситуацију да се питање националне заједнице Срба на Косову дестабилизира односно тај замишљени вид интеграција у оквиру институција система, може бити у догледно време нека варијанта алтернативног карактера да се рецимо дође до премештаја Срба који не желе да живе са Албанцима на Косову, са Албанцима који не желе да жуиве у Србији. То може бити питање међусобног договора, уколико је то толко значајно за људе који би хтели да се тако нешто догоди.

Било како било, обични становници и даље остају таоци неусклађености. Посматрачи, углавном из невладиног сектора, скрећу пажњу на то да се права Албанаца у јужним српским муниципалитетима уважавају мање доследно него права других мањина у Војводини. Што се тиче права српског становништва Косова, коме је практично ускраћена слобода кретања, а које мора да често тражи озбиљну медицинску помоћ у установама централне Србије, и да не говоримо.

Тимур Блохин / Глас Русије