Оптужница у случају Јовањица: Колувија одраније познат као трговац наркотицима

Предраг Колувија и још девет особа терете се да су у периоду од 14. маја 2016. до 14. новембра 2019. на територији Старе Пазове и Инђије узгајали и ради продаје чували канабис са ТХЦ-ом вишим од 0,3 одсто, наводи се у оптужници до које је БИРН дошао на основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја.

У оптужници на 396 страна, међу бројним сведоцима наводе се и речи Слободана Миленковића, начелника Одељења за наркотике београдске полиције, који је учествовао у акцији откривања плантаже Јовањица.

Он је рекао да је Колувија њему од раније био познат као продавац опојне дроге, као и да је приликом заустављања на ауто-путу након насилничке вожње показао легитимацију за коју је рекао да му је издао кабинет министра полиције.

Миленковић је потврдио да Колувија није био одмах приведен, да је код себе имао четири телефона, и да је на једном намерно осам пута укуцао погрешну шифру како би се садржај телефона обрисао.

Он је навео да не зна да ли је Колувија некога звао и да су телефони пре него што су одузети у прилично дугом периду били код њега.

За оно што су инспектори видели у Јовањици, Миленковић је казао да тако нешто није виђено у Европи.

Колувија је током истраге негирао све наводе тужилаштва тврећи да се никада није бавио производњом и продајом опојних дрога.

Иначе, период обухваћен оптужницом је далеко дужи у односу на информацију коју је тужилаштво саопштило одмах након хапшења када је речено да се организованој криминалној групи ставља на терет да су у периоду од јануара до новембра 2019. године у стакленицима Јовањице узгајали марихуану.

Тужилаштво за организовани криминал оптужницу је подигло почетком маја ове године, а Кривично ванрасправно веће Специјалног суда је потврдило месец дана касније. Након тога оптужница је постала и правоснажна пошто ниједан од адвоката одбране на њу није уложио приговор, „јер желе да што пре изађу пред суд и тамо износу своје доказе и оспоре доказе тузилаштва“, како то за БИРН тврди Колувијина адвокатица Зора Добричанин.

Колувију је средином новембра прошле године зауставила полиција након насилничке вожње по ауто-путу у белом “аудију 8” са полицијском ротацијом.

Код њега и његовог сувозача пронађене су полицијске значке (за које полиција тврди да су лажне), а Колувија је потом полицајце одвео до својих стакленика на имању Јовањица где се наводно узгајала здрава храна. Уместо здраве хране и органских производа, за шта је ово газдинство регистровано, полицајци су затекли хектаре земљишта засађеног канабисом.

Искази сведока: инспектор Слободан Миленковић

Слободан Миленковић, начелник Одељења за наркотике београдске полиције, поступајући по посебном полицијском задатку, 13. новембра 2019. је возио ауто-путем ка Нишу са још две оперативне екипе.

Он је описао како се све догодило, о чему је БИРН иначе већ писао у текстовима објављеним након хапшења.

„После Велике Плане, негде пред улазак у Јагодину, великом брзином га је претекло возило ауди којим је управљао Милош Тофиловић, док се на сувозачевом месту налазио окривљени Предраг Колувија, који је користио неке погрдне речи, био је прилично агресиван, показивао је неке знакове рукама“.

Због тога је Миленковић, заједно са колегама, зауставио Колувијино возило.

„Приликом заустављања пришао је сувозачу, окривљеном Предрагу Колувији, који је на захтев да покаже личну карту или други документ који има, показао службену легитимацију“.

Када је Миленковић упитао Колувију одакле му легитимација, он је изјавио да је издата од стране кабинета Министра унутрашњих послова.

„Након тога приступили су проверама, и с обзиром на то да је њему (Миленковићу) Предраг Колувија познат као продавац опојне дроге, у веродостојност исправе је посумњао истог тренутка, па су га његовим возилом вратили за Београд, заједно са возачем Милошем Тофиловићем“.

Миленковић наводи и да Колувија није био одмах приведен чиме су заправо потврђене незваничне информације које су стизале до медија одмах након овог догађаја да су се у врху полиције ломила копља у вези са овим хапшењем.

Наиме, у исказу пред тужиоцем, Миленковић је рекао да је до претицања на ауто-путу дошло 13. новембра између 11 и 12 часова, а да је Колувији задржавање одређено „уочи 14. новембра“ јер се „он налазио у једном специфичном положају, није био задржан, био је предмет истраге зато што је показао службену легитимацију, и зато што су затекли предмете на имању, али до констатације тужиоца Борке Јовановић (тужилаштво Сремска Митровица) да се он задржи, он није био задржан и није био третиран као ухапшено лице, он је био слободан“.

Миленковић је рекао да је Колувија имао четири телефона и да је све шифре дао добровољно, осим за један телефон, највероватније Блекбери. Такође је навео да су имали затворен систем комуникација на тим телефонима, где су могли неометано да причају о узгајању и промету опојних дрога.

Будући да је током вештачења утврђено да је од десет могућих покушаја да откључавање телефона шифром, да су остала само још два покушаја, тужилац је питао Миленковића да ли је било ко од полицајаца покушавао да откључа наведени телефон.

Миленковић је рекао да није и то објаснио тиме што је Колувија „очигледно намерно промашио шифру да би се обрисало јер му је он тражио да покаже и тај телефон“.

На питање да ли је Колувија све време био у поседу тих телефона, Миленковић је рекао да јесте, све до доношења одлуке о задржавању.

Миленковић је на питање тужиоца да ли је Колувија било кога звао са тих телефона одговорио да не зна у ком тренутку су тачно одузети телефони од Колувије, али да су у прилично дугом периоду телефони били код њега.

Додао је и да је Колувија тражио минут разговора на аутопуту када су га зауставили, али то му није било дозвољено.

Да подсетимо, одмах након хапшења Колувије појавиле су се непотврђене информације да је он звао Андреја Вучића, брата председника Србије. Инспектор Миленковић је 10. јануара 2020. у изјави за јавност рекао „да у једном сегменту ове обраде није пронађена било каква веза породице Вучић са наведеним случајем. То одговорно тврдим као начелник Одељења које је водило истрагу и као неко ко је поднео кривичну пријаву против Предрага Колувије“, рекао је тада Миленковић.

Тајна комуникација

У фебруара 2020. године Александар Трифуновић је у својству сведока дао исказ у тужилаштву када је рекао да је имао апликацију на телефону која се зове „Разговор“ која је интерна и користила се за комуникацију унутар фирме.

Колико је њему познато, та апликација је коришћена да би се спречила индустријска шпијунажа, а посебно су је користили приликом путовања у иностранство. Он је био означен ознаком ЕДР1Ц2.

Он каже да је апликацију обрисао неколико дана пре хаопшења. Апликација се налазила у његовом мобилном телефону Блекбери који је раздужио.

Никад виђено у Европи

Миленковић након инцидента на ауто-путу наставља за Ниш док његови сарадници одвозе Колувију за Београд, да би се потом заједно са њим упутили ка имању Јовањица.

„Доласком на лице места у Јовањицу, због комплекности објекта, обезбеђења које је било наоружано, као и обезбеђења комплетног објекта, ангажовано је одељење за посебне акције МУП-а …“ Они су „први ушли на имање како би обезбедили неометан улазак полицијских службеника УКП четвртог одељења на имању“.

Када су ушли у просторије Јовањице, наишли су на нешто што није виђено у целој Европи – речи су Миленковића у исказу.

„Фабрика марихуане на 12 хектара, са најсавременијом опремом која може да постоји у овом тренутку“, јавили су Миленковићу његови сарадници у шта се и сам уверио након што се вратио са задатка у Нишу.

„Приликом доласка, на том објекту наишли су на најсавременију опрему и на највећу лабораторију икада у Србији, имајући у виду број од 65.000 – 66.000 биљака, а касније измерену количини од 1.77 тона дроге, сигурно је да се ради о импозантном резултату рада полиције, односно УКП четвртог одељења“.

Поред полиције, Миленковић је на имању затекао Колувију који није био везан.

„У том тренутку они су и даље утвђивали о чему се ради, било им је нејасно да окривљени Колувија има службену легитимацију МУП-а као и блинкере на возилу који су уграђени, малтене, професионално.“

Миленковић је у исказу навео да оно што је њему било специфично у овом случају је то што се на лицу места одмах „појавио радник МУП-а Милан Кендија који је ту дошао наводно јер га је неко послао, мада је њему познато да је он у рођачким односима са Колувијом и да је тамо био запослен у смислу да је био задужен за обезбеђење конкретног објекта“.

Подсетимо да је недавно полиција ухапсила седам особа, од којих је пет било из државних органа, међу њима и Милан Кендија.

Даљним претресањима објекта Јовањица, осим опојне дроге, нађена је и анти-дрон пушка која је коришћења ради безбедности комплетног имања. Миленковићу није познато од кога су се чували – да ли су се чували од полиције и других служби. Пушка је служила за евентуално рушење дрона који би се појавио изнад имања.

Миленковић је такође навео да је приликом претреса 18. новембра 2019. пронађено 600 килограма сушене марихуане која је пронађена у споредном магацину и том приликом пронађено је и оружје.

Миленковић је навео да без обзира што се окривљени Колувија позивао на некакво решење Министарства пољопривреде, да је ангажован фитоинспектор Министарства пољопривреде који је дошао на имање и који је рекао „да овако нешто није виђено ни у некој држави у Латинској Америци“.

Фитоинспектор је након опсервације одмах је видео о чему се ради, по изгледу биљке, мирису – знао је одмах да је у питању марихуана и да нема никакве везе са регуларном производњом индустријске конопље.

У роковнику који је пронађен приликом претреса, поред списка људи који су се бавили производњом и продајом опојне дроге, био је и списак биљака које су у себи имале више од десет процената ТХЦ због чега је јасно да је власник Јовањице злоупотребио решење Министарства пољопривреде које су добили за узгајање индустријске конопље.

Миленковић је изјавио да се „овде не ради о марихуани, већ о сканку, што подразумева производњу марихуане у вештачким условима где она постиже појачане концентрације ТХЦ због чега је и цена енормно већа од цене регуларне марихуане.“

Миленковић је рекао да су Здравко Милошевић и Стеван Холић били директни продавци опојне дроге.

Његово одељење је та сазнања имало и раније и каже да су чекали „прави тренутак да вежу причу и то су урадили, што је сада свакако верификовано“. Миленковић се нада да ће то бити доказано да су радили са Колувију, али и за свој рачун.

Миленковић је рекао да је силазио у подруме Јовањице и да је тамо затекао комплетну лабораторију, сушару, наводњавање. Та сушара је највећа коју је Миленковић видео, а ради у полицији од 2008. године.

„Сви су имали заштитне маске и били прилично добро обучени што се тиче остављања трагова ДНК, и што се тиче заштите здравља пошто су у питању огромна испарења. Такође су имали виљушкаре које су користили за превоз робе“.

На питање адвокатице Зоре Добричанин Никодиновић, која заступа Колувију, да ли је МУП долазио ради контроле засада на Јовањици, Миленковић је рекао да то њему није познато и да би то питање требало упутити дирекцији полиције.

Када му је предочено решења о дозволи за узгајање индустријске конопље на плантажи Јовањица, који су у априлу и јулу 2019. године били адресирани на кабинет министра полиције, Миленковић је одговорио да је судећи по том допису, „он достављен кабинету министра, а њему лично никада није достављен, и не би ни имао логике да буде достављен јер су они полицијска управа за град Београд“. Он је додао да кабинет министра дописе не би требало да држи код себе, већ да се они достављају надлежним службама, односно дирекцији полиције која би требало да наложи да се такав преглед обави.

На питање једног од адвоката одбране да ли је полиција имала овлашћење или наредбу за праћење и снимање газдинства, односно за предузимање посебних доказних радњи, Миленковић је одговори да не постоји наредба за њихов конкретан рад и да они нису ни снимали, ни пратили већ су само надгледали и да су у овом случају све радили оперативно јер би им у супротном била неопходна наредба.

Ове Миленковићеве речи могу да објасне необичне околности под којима је откривена плантажа за коју сам каже да је никад виђена у Европи, односно да сусрет на ауто-путу није био случајан.

Оптужени и њихова (не)дела

У оптужници се наводи да је Колувија организовао криминалну групу чији су припадници имали своје задатке.

Предраг Колувија као организатор је обезбеђивао и инсталирао опрему за неовлашћену производњу опојне дроге, а потом издавао наређења у вези са постављеним задацима припадницима групе.

Окривени Сергеј Мрђа имао је задатак да преноси наређење Браниславу Миљевићу, Стевану Холићу, Вулету Бојовићу, Петру Живановићу, Петру Хрицају и Бобану Јовановићу о начину руковања опремом за производњу опојне дроге.

Уз Сергеја Мрђу и Владан Живојиновић је такође имао задатак да контролише производњу опојне дроге.

Бранислав Миљевић, Стеван Холић, Вуле Бојовић, Петар Живановић, Петар Хрицај и Бобан Јовановић имали су задатак да узгајају биљке, док је Здравко Милошевић осушену дрогу неовлашћено чувао ради продаје.

У оптужници се наводе детаљно све просторије у којима је узгајана марихуана. Између осталог, десет подрумских просторија у којима је пронађене укупно 404 лампе, 20 филтера, 25 вентилатора и 38 клима уређаја.

Биљке су пронађене у шест подрумских просторија, у једном великом хангару и осам мањих, а пронађене су и собе за расад у којима је било скоро 22.000 биљака.

У оптужници стоји да је пронађена још неколицима подрумских просторија, а две од њих биле су намењене за сушење биљака.

У оптужници се детаљно наводи на којим местима је пронађена дрога и у којим количина. Дрога је проналажена у црним најлон кесама, кутијама од ципела, гајбицама, пластичним кутијама, џаковима.

Приликом претраса у Јовањици од 13. до 15. новембра, као и 18. новембра 2019. одузет је канабис укупне нето масе након сушења скоро 1.7 тона, као и уља опојне дроге укупне масе 11 грама.

Извор: Јавно