Мајка ухапшеног студента за Директно: Ово је претужно од земље коју волим и у којој сам се родила

Три или четири дана је био без гардеробе и без ичега. Не знам како поступају према њему, звала сам затвор, нико се не јавља. Нико ми ништа није јавио, ја искрено и сумњам да ли је жив. Можда је мало глупо што то причам, али чак сумњам и да ли је жив. Као да вам је неко отео дете које је нестало без трага. Осећам се забринуто, уплашено, с обзиром на моје стање да се лечим од карцинома, то само може да поспеши моју болест. Сада сам највише забринута за своје дете. Ви ту никада не знате шта може да се догоди. Не дај боже да буде на било који начин повређен, али знате шта све то подразумева, а и ово свакако неће проћи тек тако јер није у реду да га купе са улице као отпад. То је стварно ужас, искрено речено. Нико се није удостојио да јави где је моје дете. Можете да замислите, гладног, жедног, без обуће и чега све не. Не знам. Ово је претужно од земље коју волим и у којој сам се родила.

Овако за Директно.рс коментарише Ана Оровић, мајка ухапшеног студента Правног факултета Вука Оровића, црногорског држављанина, ситуацију која је настала након што су припадници полиције у петак увече ухапсили њеног сина док се враћао са протеста, након чега му је по хитном поступку одређен притвор до 30 дана.

Она не крије разочарање у ову државу и начин на који се понела према Вуку, једном од најбољих студената из Бара и стипендисте тог града.

– Ово је претужно, знате, од земље коју ја волим и у којој сам се родила – тужно прича мајка.

Како додаје, Вук је затворен јер је држављанин Црне Гре и под изговором да је тобожњи страни плаћеник.

– Он је у притвору, добио је месец дана, по хитном поступку. Зауставили су га јер је држављанин Црне Горе, односно страно лице. И, наводно је било полемике да је, што апсолутно није истина, нечији плаћеник. Он је студент Правног факултета, четири године је већ у Београду. Приземан, нормалан момак, бавио се спортом, без икаквих ексцеса и било чега. До сада није било никаквих проблема са њим. Чула сам само да је изашао са другаром, седели су на некој клупи, и враћали су се ка Славији, прошли су два кордона полиције и наишли су на специјални или антитеротистички вод, не знам тачно – прича за Директно видно забринута мајка.

– Они су их питали где сте били и шта радите у ово доба ноћи, а то је било око 23.30 часова. Они су рекли да су шетали, и они су их у истом тренутку ухапсили. С тим што су момка који је са њим био, будући да има папире из Србије, пустили уз новчану надокнаду, а њега су оставили – истиче она, додајући да је нико није звао нити јавио шта се десило, а да је сама узалуд покушавала да сазна шта се дешава.

– Мене нико није звао, нити ме ко обавестио. Звала сам 25 станица да питам шта се дешава, и нико ми није дао никакву информацију, рекли су ми да пробам у Апелационом суду, ја сам звала, али се нико није јавио јер је била субота. Тек поподне ме обавестила кума да је њен син адвокат узео да га брани, да је Вук звао њега и да је он у Централном затвору 30 дана. Значи, они њему нису дозволили нити да плати новчану казну, нити било шта, само су га затворили – каже госпођа Ана, додајући да се ипак „чула“ са сином.

– Чули смо се у суботу ујутру око 4 сата, послао ми је поруку, наводно му нешто телефон није у реду и рекао је да ћемо се чути сутра, прекосутра. Ја сам одмах посумњала да нешто није у реду. Телефон се после тога искључио и након тога мук до данашњег дана. Њему су након тога одузели телефон, али ми није рекао да је ухапшен, вероватно га је било срамота од мене, а и вероватно је рачунао да ће да га пусте с обзиром на то да није био хулиган и није учествовао у немирима, ја се бар надам тако, бар верујем да је тако – додаје, истичући да је адвокат у моменту нашег разговора био на путу ка Централном затвору.

– Сада чекам адвоката који је кренуо код њега да га види. Три дана, четири, је био без гардеробе и без ичега, сада му је адвокат то понео. Не знам како поступају према њему, звала сам затвор, нико се не јавља. Нико ми ништа није јавио, искрено и сумњам да ли је жив. Можда је мало глупо што то причам, али чак сумњам и да ли је жив – отворено нам је причала о свом страху за безбедност сина.

Ана Оровић такође каже да се нада да ће њен син изаћи пре истека 30. дана, али додаје да се не разуме у процедуре јер нико од њих до сада није имао проблем са законом.

– Надам се да ће их након данашњег протеста пустити и да га нико није тукао тамо. Ви добро знате шта је затвор. Ви ту никада не знате шта може да се догоди. Не дај боже да буде на било који начин повређен, али знате шта све то подразумева, то не би прошло тек тако, аи ово свакако неће проћи тек тако јер није у реду да га купе са улице као не знам ни ја, отпад неки. То је стварно ужас, искрено речено – наглашава, додајући да је Вук емпатичан и да се на основу тога види какав је заправо.

– Фин, културан, васпитан, помаже старима, стално ме тера да зовем комшије да види како су, да им носим храну, нема животиње које нисмо у кућу унели са поломљеним ногицама. Баналне ствари, али ту се види какав је он момак.

На констатацију полиције, након њеног упорног покушавања да сазна шта се дешава са њеним сином, речено јој је да је он могао да је зове.

– Нико се није удостојио да јави где је моје дете. Али полиција каже он је пунолетан, могао Вас је звати. Али, има право само на један позив, ако зове мене, не може звати адвоката. Минут ће мене окренути, ја ћу полудети и после више никога не може да окрене. Онда је он одлучио да зове адвоката што је приоритет. Можете да замислите: гладног, жедног, без обуће и чега све не – додаје на крају разговора.

Извор: Директно