Поражена фашистичка Немачка опет би да кроји границе Србије!
Пише: Зоран Влашковић
Западне земље погазиле и пљунуле све међународне документе, споразуме, конвенције, Повељу ОУН…. и, на основу фашизма, успоставиле амбасадоре у Приштини.
Да ли се икада нека земља одрекла свог народа и своје територије? Није! Но, то од Србије данас траже, пре свега, земље Запада, да се Србија одрекне своје територије Косова и Метохије и свог народа на њој.
Траже, након што су те земље Запада, Немачка, Велика Британија, Француска, Италија, Америка… газећи ама баш све међународне споразуме, документа, конвеције, Повељу ОУН… правним насиљем и окупацијом, значи фашизмом, успоставили своје амбасаде у Приштини.
Поражавајуће је то да је поражена у Другом светском рату, фашистичка Немачка, сада најгрлатија у тежњи прекрајања границе суверене Србије, земље на страни победника у Другом светском рату. Та Немачка која је кривац за више од 60 милиона убијених у Другом светском рату, сада повампирује фашизам а требало би им забранити да се два наредна миленијума не баве никаквом политиком знајући колико су уназадили свет.
Друга је ствар то што Запад од Србије сада тражи да на својој територији буквално легализује фашизам Запада.
Земље Запада и амбасадори тих земаља у Приштини, погазили Хелсиншки споразум од 1. августа 1975. године, пљунули су сва начела ОЕБС – а, која се заснивају на 10 тачака Хелсиншког споразума, овде су, непоштујући и газећи највиши правни документ највеће правне организације у свету, Повељу ОУН, овде су пљујући Бечку конвенцију о дипломатији из 1961. године, газећи и пљујући Бадинтерову комисију, пљујући Р – 1244 из 1999. године, непоштујући и газећи Устав суверене државе Србиј…
Докле год постоји Резолуција 1244 она брани да Косово постане међународно призната држава. По том документу, Косово је протекторат, што је за нас подједнако важна одредба као и она да је саставни део Србије.
Уз то, Резолуција 1244 има две важне карактеристике – трајност и правну обавезност.
Правним насиљем, силом и окупацијом су амбасадори западних земаља дошли у Приштини. И свима њима је јасно да су овде на основу фашизма.
На свим светским универзитетима се учи да је: “Насиље, било да је правно или физичко (када су у питању амбасадори у Приштини оба су у питању) институционализовано оруђе у вођењу спољне и унутрашње политике код фашизма’’.
Нико од ових амбасадора до сада није желео да одговори на који су начин дошли у Приштини, нити ико од њих има било какав међународни документ да су овде легалним путем.
Хелсиншким договором од 1. августа 1975. године је призната неповредивост граница након Другог свјетског рата у Европи, а 35 држава потписница се обавезало да ће поштовати људска права и темељне слободе те да ће сарађивати на економским, научним, хуманитарном и другим подручјима.
Такође, пристигли колонијално фашистички амбасадори у Приштини погазили су и сва начела ОЕБС –а која се заснивају на 10 тачака Хелсиншког споразума.
Стручњаци у свету изражавају озбиљну забринутост да присуство амбасадора у Приштини противречи најдиректније међународном праву, демократији и цивилизацији уопште. Директан нож у леђа демократији је да поражена фашистичка Немачка сад опет тежи да кроји границе земаља које су као победници изашли из Другог светског рата.
Повеља УН забрањује „претњу или употребу силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе“ но, у случају Косова и Метохије земље Квинте и друге које су признале Косово, погазили су све одредбе Повеље ОУН, највише правне организације у свету.
Србија је у чланство ОУН примљена као посебна држава у АВНОЈ – евским границама и то по америчкој изричитој препоруци. Чак је Стејт депертмент званично и изричито захтевао од Србије да она у свом писменом захтеву за пријем у ОУН нагласи да Уједињеним нацијама приступа у АВНОЈ- евским границама, по препоруции Бандитерове комисије. И, Србија је 1. новембра 2000. године примљена у ОУН у АВНОЈ – евским границама.
Бадинтерова комисија је 1991. године поставила као основ за осамостаљење југословенских република, принцим авнојевских унутрашњих граница.
Пристигли у Приштини колонијално фашистички амбасадори су овде газећи и све одредбе Бечке конвенције о дипломатији из 1961. године. Косово није чланица ОУН а једнострано је прогласило независност од дела пуноправне, суверене чланице ОУН, Србије.
Србиja од света захтева неприкосновено поштовање Устава Републике Србије (усвојеног 2006. год.) издвајајући део преамбуле да је ,,Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије“ и члан 8. који гласи да је ,,територија Републике Србије јединствена и недељива“.
Правним насиљем успостављене амбасаде, на српској теририторији Косова и Метохије, су део историје Британије и Француске, као колонијалних убица у Афици и Индији као и део фашизма Немачке. Од освајачких ратова, доказано овим примером у пракси, ове земље никада нису одустале.
Амбасадори земаља у Приштини су данас највећи непријатељи демократије и највећи непријатељи важећих међународних споразума, докумената и међународног права уопште.