Црна Горо, црн ти образ био

Пише: Маријана Симоновић

Црна Горо, црн ти образ био…
Црн се барјак над тобом надвио
Ђе нестаде она зрака части?
Поносита земљо, сиромашка,
Прекрише те облачине тмасти!

Но да среће имаш, ко што немаш
Па да пукне то бурило с неба
Да потопи пут којим се спремаш
Када пртиш тамо ђе не треба…

Сирјаци смо, од постања, тужни
Више гладни него што смо сити
Али ником нисмо били сужњи
Сад смо слуге, роде поносити.

Црна Горо, имал’ ишта горе
Но кад мајка, прокуне, од туге
Јер праведној, неправду јој творе
Понтијеви џелати и слуге.

На образ јој своја дјела ките
Каљају јој име, част и вјеру
Криминалне банде незасите
што продаше образ за вечеру.

Поклоници, слуге нечастивог,
Продужена рука диктатора,
Одричу се данас Бога живог-
Голгота је данас Црна Гора.

Черечише данас једну жену,
На крст су јој груди разапете,
Ал ни метар устукнути неће-
Снагу јој је дало њено дијете.

Вапајем је и воли и снажи
Син јединац, мајке хероине,
Што уз мужа, правду за све тражи
На бранику своје отаџбине.

Она данас брани Светосавље
И крст часни и златну слободу,
У ње данас куца срце лавље,
Она данас служи своме роду…

Данас се је у коштац уплела
Са двоглавом алом из Растока
Чистог срца, дрзнути се смјела
Чуват Српство као оба ока.

Црна Горо, шта се ово чини?
Ђе је твоја жила куцавица?
Ђе је народ да се уједини
Да се брани кућа Касалица?

Зар је нама ишта сада прече
Но да ова светиња се брани
Ако сада не роди се сунце,
дуго ће нам бити црни дани.

Извор: ИН4С