Да ли је професор Самарџић прекршио етички кодекс Београдског универзитета!

После Јована Личине, бившег председника Студентског парламента Универзитета у Београду, и Милана Поповића, бившег студента проректора Универзитета у Београду, отвореним писмом обратио се и историчар Стефан Радојковић поводом чињенице да је професор Београдског универзитета подржао твит који, како се наводи у писму, правда постојање јасеновачког логорског комплекса. Његово писмо преносимо у целости.

„Твитер објава извесног појединца под именом „Iggy (@Iggyb666)“ изазвала је реакцију одређеног броја електронских медија и корисника ове друштвене мреже како због свог садржаја – правдање постојања јасеновачког логорског комплекса – тако и због подршке поменутој објави (тзв.“лике“) од стране редовног професора Универзитета у Београду, проф. др Николе Самарџића.

Најблажене срочено, у питању је контроверзан чин истакнутог припадника академске заједнице – може да се тумачи и као оправдавање геноцида над српским народом, Порајмоса над Ромима, Холокауста над Јеврејима и страдања Хрвата и муслимана противника усташког режима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској – који за собом повлачи и питање одговорности.

Према „Кодексу професионалне етике Универзитета у Београду“ из 2016. године, члану 2. (Примена Кодекса) и његовом 1. параграфу: „Кодекс се примењује у професионалном и јавном деловању (подвучено од стране аутора, исто се односи и на остатак чланка) свих чланова универзитетске заједнице: наставног и научног особља, студената, ваннаставниг особља, […]“. Даље, у члану 6. (Интегритет) каже се: „Водећи рачуна о општем добру, чланови универзитетске заједнице дужни су […] и да раде савесно, марљиво, одговорно и посвећено, према свом најбољем знању.“

Први чланови „Кодекса“ дају опште смернице и норме понашања, док се члан 35. конкретно односи на јавно иступање чланова универзитетске академске заједнице: „[…] имају право на јавно иступање и слободу изражавања, укључујући и наступе пред публиком и у средствима јавне комуникације, као и на слободно изражавање ставова у штампаним и електронски доступним материјалима.“

Међутим, овај члан не регулише која су (морална) ограничења јавног деловања, сем да „чланови универзитетске академске заједнице не смеју да посредно или непосредно забрањују, ометају, ограничавају или било чиме условљавају јавне наступе других чланова академске заједнице, односно слободу изражавања на тим наступима.“

Додатни проблем у дефинисању чина професора Николе Самарџића, самим тим и да ли постоји оправдани разлог за сазивање етичке комисије, јесте чињеница да се он није, стриктно гледано, јавно огласио и иступио (написао чланак и/или одржао говор који недвосмислено оправдава злочине против човечности и ратне злочине из Другог светског рата). Можда се може извести аргументација да је поменутим чином нарушено Начело непристрасности (члан 15.) јер су њиме чланови универзитетске академске заједнице дужни да се држе „начела непристрасности и не смеју да допусте да ставови и мишљења о појединцима, друштвеним групама и делатностима који нису утемељени на искуству или рационалним аргументима, већ су донети унапред и засновани су на неоправданим генерализацијама, утичу на њихову објективност […].“

Твитер објава дотичног „Iggy“-ја која тврди да су Срби „[…] измислили Косовски бој, створили Спц, измислили светог саву и остале глупости, направили ршум у Цг и Косову, Јасеновац је одговор на њихову владавину, нема већих злотвора.“, сложићемо се, представља идеалну илустрацију неоправдане и, додао бих злонамерне, генерализације која није утемељена на искуству или рационалним аргументима. Ипак, члан 15. у свом наставку тражи да овакви ставови не утичу на објективност у академским, истраживачким, административним, пословним и управљачким делатностима особа које су део Универзитета у Београду. Не помиње у тексту јавно иступање већ само активности које су опису радног места члана универзитетске академске заједнице.

Како бисмо избегли сваку недоумицу, а нарочито погрешне закључке који се у оваквим и сличним ситуацијама олако доносе, позивам, прво, професора Самарџића да јавно иступи и разјасни своју позицију према поменутој објави. Надам се позитивном одговору и разложном, аргументованом и, пре свега, искреном објашњењу разлога који су стајали иза чина једног редовног професора Универзитета у Београду. У случају да професор, због било ког разлога, није у могућности да се изјасни, одговор ћу потражити од надлежних институција тј. од Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду.“

Извор:
ДИРЕКТНО