УЖИЧАНКА ЗА ДИРЕКТНО Ко је крив за смрт два пацијента из Сјенице које нисмо примили у болницу?

Готово неприметно је прошла изјава Расима Љајића у четвртак, да су два мушкарца старости 46 и 53 године из Сјенице преминули јер их нису примили у ужичкој болници! „Дошло је до неспоразума“, рекао је тада министар трговине, туризма и телекомуникације. Па шта? Рекао би…

Писмо нашег читаоца, који се Direktno.rs обратио овим поводом, преносимо у целости:

Највећа брига ће ми бити здравље мог болесника… У вршењу дужности према болеснику неће на мене утицати никакви обзири, вера, националност, раса, политичка или класна припадност (из Хипократове заклетве коју полажу сви лекари света).

Заташкавање, тако се само једном речју може описати понашање директора ужичке болнице, затим министра Златибора Лончара и Министарства здравља, који ни прстом нису мрднули да се казне одговорни за смрт двојице мушкараца из Сјенице. Шест дана је прошло од трагичног поступка ужичких лекара и ником ништа.

Да подсетимо, двојица Сјеничана у тешком стању допремљена су санитетом у Ужице 29. јуна. Борили су се за ваздух, међутим уместо медицинске помоћи неко се досетио да их врати тамо одакле су и дошли. Нико није рекао „водите их кући да умру“, али исход је био такав. Покојници су очигледно закачили вирус, али није њих убио Цовид 19, њих је убило напредњачко „па шта“ које се раширило по читавој Србији. И које је као куга захватило све делове друштва, па и здравство.

„Тешко дишу“, па шта? „Немамо у Сјеници где да их лечимо“, па шта? „Умреће“, па шта? „Умрли су“, па шта? Годинама већ са највиших места, од људи који су заробили државу на свако питање о пропустима, о криминалу, о пљачки, слушамо исти одговор – па шта? Да није тако, она двојица била би примљена у ужичку болницу.

Добро, десило се. Да ли је неки лекар суспендован – није. Да ли је неки начелник смењен – није. Да ли је директор поднео оставку – није. Да ли је министар сменио директора – није. Да ли је Министарство послало инспекцију у ужичку болницу – није. Зашто, па зато што су здравље и животи људи у другом плану. Ми имамо болнице, имамо релативно и опрему, имамо лекаре и медицинске сестре – најчешће дивне и пожртвоване људе, имамо и Министарство и фонд здравства – али немамо систем. Систем који функционише, у коме се зна ко шта ради и ко за шта одговара.

Опрема се набавља због провизије, болнице се граде због уградње, директори се постављају по партијској линији. Полтронство и непотизам се подрзумевају – одговорност је непожељан термин. Скандал са враћањем двојице пацијената на самрти се морао догодити. Питање је било само где? Пуни су медији исповести људи који су у тешком стању и са високим температурама враћени кући. На срећу, већина их је преживела.

Сетите се како се ћупријска болница „распала“ под налетом короне, па како је у Институту „Дедиње“ заражено медицинско особље, па случаја Онколошког института… и нико није смењен. Да је систем тада извео показну вежбу смене директора, ова два пацијента из Сјенице не би била враћена са врата болнице.

То што ни сада нема санкција за ужичке лекаре и директоре значи само једно – несрећа ће се поновити, питање је само колико ћемо дуго чекати. Или ће можда пре тога госпођица Ана Брнабић сменити господина Лончара.

Је л’ да, баш хоће.

Читатељка Direktno.rs из Ужица

Извор:
ДИРЕКТНО