Светионик – Ми, ситне рибе

Пише: Никола Маловић

Живимо у свијету који је политички дизајниран тако да обичан човјек буде у преступу чим изађе из куће.

Изузетно сам се радовао, као још момак, када бисмо рођаци и ја узимали рибарску мрежу ситног ока и одлазили у сасвим легалан лов сардуна илити инћуна, јер је ових било као траве. Преукусне рибице без крљушти, просјечно дуге 7 до 10 центиметара, проналазили смо у завјетринама, почесто унутар камених мула, одморишта за барке. Било је потребно нешто вјештине да се јато од 5 или 10 килограма загради мрежом. Па смо потом гуштали фрешке пригане сардуне, иза којих смо имали ужанцу да пијемо вино и играмо бришкулу. Био сам млад, увијек плав од концентрације чистог мора и сунца што је чинило моју косу љети бјондом. Живот је био преда мном, и ја сам знао да ћу дати све од себе да многе пругастоплавце слике опишем у наставку.

Што су године одмицале, почеле су да се множе забране.

Забрањено је постало без дозволе рибати чак и удицом из руке. Забрањено је постало возити барку без дозволе. Забрањено је постало и са дозволом уловити више од три килограма рибе. И свака је та забрана имала еколошко или системско оправдање: рибе је било све мање, а оних који су жељели да лове или превозе туристе – све више.

Ставимо ли сада очи које читају овај текст на дрон и уздигнемо ли фокус, опазићемо да је број забрана до те мјере наквасао, не само на Приморју. У међувремену је никао систем у свим послушним режимима да је више тога постало забрањено у односу на оно што је дозвољено.

Живимо у свијету који је политички дизајниран тако да обичан човјек буде у преступу чим изађе из куће.

Немаш појас а возиш 40 кроз град, немаш дозволу а градиш шупу иза куће, пише да је радно вријеме од 8.00 а ти отворио у 7.30 итд.

Живимо у режимима у којима инспекцијске службе вребају не да би неправилности исправиле него да би на њима зарадиле, добиле проценат и напуниле државну касу. Стога је народ у деспотијама склон да подмићује крупније рибе не би ли прошао кроз режимску и системску мрежу ситног ока.

Правила треба поштовати ако су учинковита и логична. Али ако на паковањима маски пише да оне не штите од ковида 19, онда тим маскама не треба преплавити тржиште и кажњавати људе што их не носе.

Људи склони корупцији знаће за тежњу мале рибе и узимаће од ње увијек динар да ова прође кроз ситно окце.

Уколико на форуму у Давосу буде усвојена агенда Великога ресета 2021, све ће постати узалуд, зато што без ограничења неограниченог богаћења глобалистичке елите нема леба за преостало човјечанство.

Велики такозвани ресет 2021. има за циљ да октроише финалне забране у нама знаним животима. Уколико је читалац замислио једну мрежу ситног ока око оног јата сардуна (из кога је нека рибица и могла да умакне), сада нека замисли 8 или 16 или 32 или 64 или 128 мрежа око читаоца самог.

Велики ресет 2021. подразумијеваће у забранама и накану Била Гејтса, јер ће се испоставити да антиковид вакцина, авај, неће зауставити корона вирус, већ ће се вирус, да ли случајно, ширити све док 60-70% становништва Планете не буде заражено. При томе ће вакцина имати двије основне функције, да пружа индивидуалну заштиту, и да онемогућава човјека да буде клицоноша, али њени творци неће хтјети да гарантују елиминисање инфекције, све док за паре не вакцинишу задњу ону рибицу у мрежи. И можда је формулом учине бесплодном.

Зар би био први пут да то буде права функција вакцине?

Док су током глобалног корона-наратива људи били стиснути мрежама својих граница, засијане су по свијету 5Г антене као таман жито. Матрикс је закључио да се стадо не буни ни кад му заведеш гинисовску хиљаду и прву забрану да би га заточио, обесправио, оставио без леба, уз такође алогична одступања као нпр. током америчких генерисаних протеста Black Lives Matter када су, у јеку пандемије, црначки скупови толерисани (Thanks Hillary) само зато што су, наводно, расна права обесправљених црнаца била изнад забране о масовном окупљању.

Спустимо ли сада са онога дрона наше очи ближе тлу опазићемо како се званична Србија гуши у лажима и изборним преварама људи заражених влашћу, а са друге стране границе (која не би требало да постоји уопште) Црна се Гора једва држи да се заозбиљно не побије са Црногорцима који данас више нису Срби. Све је наелектрисано. Сезона је на Приморју дебото пропала. Црногорски национализам одјенуо се у усташко рухо па дословно позива да се за Србе у Црној Гори пронађе коначно рјешење. Срби су, с друге стране, упркос забранама поново масовно изашли на Видовдан, те казали прво себи а онда и тумачима, да је Срба било и остало у Црној Гори највише. У односу на мањине.

Улазимо у јул. Први након земљотреса из 1979. без туриста. Чак и без родбине са континента. Изнад Приморја се воздигао велики економски знак питања, кад и изнад цијеле Црне Горе. Један од доказа да власт више нема додирних тачака за обичним пуком огледа се у чињеници да су чак и гласаче владајуће странке, сигурно бефелом са Запада, пустили низ воду. Сигурно имају спремне зракомлате да их пријебаче до прве зрачне луке одакле ће утећи у Дубаи, сигурну криминалну кућу.

Опозиционе су се и неуједињене партије узохолиле с погледом на море ситних риба у литијама, па мисле да ће им на врућим изборима заказаним за 30. август сванути мајска зора. Мисле да ће уједињен неправдом, народ гласати за њих. А неће, јер их народ презире листом.

Како сада стоје ствари, Мило има велике шансе да побиједи чак и Тита у историјском трајању на власти.

Као што је Вучић, покушаће Ђукановић опет да купи колико год треба странаках да му глуме опозицију. Управо је отео, гушањем и сузавцем, Општину Будва – касицу-прасицу двије велике опозиционе црногорске странке.

И док се одиста цијела Црна Гора дигла да литијама чини примјер Србима у региону, опозициони лидери никако да преко својих уста пребаце у оперативним синтагмама кључне ријечи: Економија, Србија, српски језик, Српска православна црква, здравство, судство, школство, уједињење, слобода.

То ситне рибе желе да чују.

Извор:
ПЕЧАТ