Неизвесна судбина Аја Софије

Одлука о претварању велелепног здања у џамију требало би да буде донета данас, а хришћани се надају да Реџеп Тајип Ердоган ту идеју ипак неће спровести у дело

Турска се и даље поиграва са судбином цркве Аја Софија у Истанбулу, једног од највећих хришћанских светилишта у свету. Званично је отворен поступак да се она поново претвори у џамију. Малобројни хришћани у Турској се надају да председник Реџеп Тајип Ердоган неће данас, за када је најављено саопштавање одлуке, починити „културни злочин”, као што је то 1453. године урадио султан Мехмед Други после освајања Константинопоља. У владајућој Партији правде и развоја (АКП) подржавају ту иницијативу, коју је Ердоган најавио још у време прошлогодишњих локалних избора.

„Претварање Аја Софије у џамију разочарало би милионе хришћана широм планете. Промена њеног статуса још више ће удаљити та два света (хришћане и муслимане), у време кад је човечанству јединство потребније него било када раније због пандемије ковида 19”, кратко је упозорио васељенски патријарх Вартоломеј, пренели су медији.

Аја Софију (Црква Свете Мудрости) подигао је император Јустинијан у периоду од 532. до 537. године. У њеној изградњи учествовале су најпознатије архитекте тог времена – Антемије из Трале и Исидор из Милета – чувени мајстори, као и армија од неколико хиљада радника. Била је хришћанско светилиште дуже од девет векова, све до 29. маја 1453. године, када је султан Мехмед Други освојио Константинопољ. Да би доказао доминацију муслимана над хришћанима одмах је наложио да се догради један минарет и првог петка после пада Константинопоља клањао је Алаху у хришћанском светилишту. Ту праксу наставили су његови наследници скоро пет векова.

Највећи реформатор у исламском свету Мустафа Кемал Ататурк је схватио, када је срушио султанат, да неће моћи да ухвати корак са савременим светом док на леђима носи такво наслеђе: године 1934. претворио је Аја Софију у музеј – дакле ни цркву ни џамију. Није се усудио да иде до краја, да је поново прогласи црквом, јер се плашио реаговања радикалних исламиста, који му то никад не би опростили.

Идеја о враћању Аја Софије у џамију није новијег датума. И раније су више пута, обично уочи избора, могли да се чују предлози да се она поново претвори у исламску богомољу, иако Истанбул има довољно џамија. Ердоган се досад није усуђивао да иде до краја. После прошлогодишњег пораза на локалним изборима, кад је први пут изгубио челне позиције у 16-милионском граду на Босфору, најавио је да ће исправити „Ататуркову грешку”. Ако то учини – а овог пута се то не може до краја искључити – он би сигурно добио један број гласова, јер у Турској и даље није мало оних који пате за славном освајачком прошлошћу Османлија. Ердогану је потребна подршка, поготово што се у редовима своје странке први пут суочио са озбиљним дисидентима – бившим премијером Ахметом Давутоглуом и министром финансија Алијем Бабаџаном – који су основали своје партије. Окренуо му је леђа и некадашњи председник државе Абдулах Гул, један од оснивача владајуће АКП.

Најновија иницијатива је наишла на критике у Атини и Вашингтону. Анкара им поручује да гледају своја посла, јер је то, како кажу, унутрашње питање Турске.

„Аја Софија је задужбина фатиха (освајача) султана Мехмеда. Било која одлука о њеној даљој употреби је наше унутрашње питање”, одговарају у МИП у Анкари. У том саопштењу није објашњено како је султан Мехмед дошао до те „задужбине” и колико је крви проливено у тромесечним борбама на бедемима Византијског зида. У Турској наглашавају да воде рачуна о заштити историјских споменка, а да је Аја Софија добила на лепоти кад је османски архитекта (мимар) Синан на њој доградио четири минарета.

Међу аналитичарима мишљења су подељена: многи верују да ће Ердоган овог пута ићи до краја како би придобио наклоност грађана, док неки опозициони политичари оцењују да он на овај начин само жели да скрене пажњу јавности с многих проблема са којима се суочава због пандемије вируса корона, која је тешко погодила Турску.

Извор:
ПОЛИТИКА