Истополно Милогорје; „луди камен“ Монтенегра

Пише: Михаило Меденица

Да закључим, баба, нека је “деци” са срећом, доста се, вала, Црна Гора ослањала на Ловћен, време је да се испрси Монтенегро у халтерима и ослони на штикле…

Драга бако, верујем да су већ до тебе стигле лепе вести о женидби оног Шћепана из побрђа, машала, но не верујем да су ти баш све у детаље објаснили па чисто да те упутим у ситуацију, можда те неке “ситнице” малчице изненаде…

Јесу, вала, сви дигли руке од сиротог Шћепана и одавно престали да запиткују кад ће да доведе снајку у кућу, али, ето, нађе и добри Шћепо жену свог живота, а стекли се и услови да љубав крунишу браком, па догодине и на бабине, што се оно каже, ако не и пре, само да одаберу дете из каталога…

Е, сад, није то баш жена- жена ко што се обичајило раније, има је метар и по од плећке до плећке, бркова већих но у Шћепана, тешко ће бити и за венчаницу и за штикле број 46, али љубави се у зубе не гледа, па немој ни ти на венчању, молим те, но се прави да је све у реду и честитај младенцима ко што приличи, не загледај и не запиткуј откад је то Милутин женско име?!

То су ти, баба, модерне тенденције Монтенегра, искорак у свет обријаних мушких ногу у потпетицама и евроинтеграције кад Шћепан мазно стави Милутину бурму а добри Мираш посведочи пред оним његовим богом што му је стигао из Кине поузећем, да је реч о чистијој љубави но што владика Раде описа у “Ноћи скупљој вијека”…

Да, умало да заборавим, не помињи владику Рада никако, то ти је ретроградни елемент који заудара оном Црном Гором где су отац и мајка били различитих полова, док у Монтенегру влада апсолутна једнакост па један дан може Шћепан да носи сукњицу и лакира нокте а другог Милутин, то ти је демократија и слобода, баба, а не да се аветиње сабирају и некакве литије, носају иконе, миришу на тамјан и смиље уместо на оне фине женске парфеме и млеко за тело...

Доста више са тим традиционалним глупостима!

Доста је белосветски Монтенегро испаштао због затуцане Црне Горе, време је да ово двоје младих и успешних људи стану на браник нових вредности, макар их ноге болеле од потпетица и најлон чарапа – издржаће!

Ако су могли од портира, односно, домара да стигну за два викенда до редовних чланова “Дукљанске академије наука и умјетности”, ако су могли да заврше основну, средњу школу и факултет за четири дана и постану професори на универзитету за менаџмент и сиву економију “Мило Ђукановић”- могу и да се региструју, као моторно возило или “црногорска православна црква”, све му то дође на исто!

Да закључим, баба, нека је “деци” са срећом, доста се, вала, Црна Гора ослањала на Ловћен, време је да се испрси Монтенегро у халтерима и ослони на штикле…

По старом добром обичају јутро по венчању младенци ће изнети НАТО заставу, иначе вазда натопљену крвљу, као доказ чедности љубави правоверне где се Милогорје заклело Монтенегру на љубав вечну…

Извор:
ИН4С