Прослава храмовне славе у манастиру Свих српских Светитеља у Гринбаху

категорија Православље / дана 02/07/2020 у 23:11 часова /

Упрву недељу после Недеље Свих Светих (Другу недељу по Духовима, која је уједно и прва недеља Петровског поста), помесне православне Цркве прослављају саборе својих националних светих. Зато и Српска Црква у ову недељу прославља Сабор свих српских светитеља, богослужбено обележавајући и молећи се свим светима из рода нашега који су засијали на Небу кроз разне благословене подвиге, од равноапостолних просветитеља српских, преподобних и благочестивих владара, мученика и новомученика из рода нашега, многих знаних и званично прослављених, преко оних само Богу познатих, све до савремених и новоканонизованих светитеља наших.

Наш катакомбни манастир у Аустрији, у селу Гринбаху подно бечких Алпа, посвећен је управо овом празнику и ове године је прославио своју храмовну славу. За наш народ у дијаспори од великог је значаја то што слава манастира увек пада у недељу, која је у Аустрији за већину уобичајених занимања званично нерадни дан, тако да се наши људи могу неометано окупити у својој светињи да заједно са монашким братством прославе овај празник. Литургију су служили настојатељ манастира, протосинђел Димитрије (Ђоковић), и протојереј Јарослав Кадило. С обзиром да је прва недеља поста, на литургији се и велики број верника причестио. У присуству од око 130 верника, после литургије освећени су славски колачи и славска жита, која су за ову прилику припремили заједно са манастирским братством домаћини овогодишње славе, брат Драган Станојловић са породицом (из Беча) и брат Зоран Мишић са породицом (из Мистелбаха). За домаћине славе за следећу годину пријавили су се брат Милан Мићић и брат Недељко Леловић (обојица из Беча) са својим породицама.

У литургијској беседи народу се обратио протојереј Јарослав надахнуто говорећи о српским светитељима и подсећајући на значај овог празновања за српски народ, али и за све словенске народе, наглашавајући историјске жртве српског народа и његових светитеља, нарочито Светог Саве Српског, да се у одлучујућем моменту супротставе латинизацији и остану православни, што није било лако имајући у виду како су други словенски народи у Европи у то време губили ову борбу за истиниту веру и постајали римокатолици, а касније и протестанти.

После литургије и резања славског колача домаћини славе су приредили богату трпезу љубави, током које су верници који активно певају сваке недеље на литургијама приредили скроман пригодни програм. Тада се народу обратио пригодном здравицом и протосинђел Димитрије поздрављајући госта, нашег свештеника из Пољске, и све присутне вернике, захваливши Господу, Мајци Божјој, свим српским светитељима и молитвама предстојатеља наше епархије у егзилу, епископа Артемија, за чињеницу да се у овој светињи непрекинуто служи Света Литургија већ пуних пет година сваке недеље и празника. Захвалио је домаћинима славе и свим верницима који су помогли да се слава припреми и празник свечано прослави, подсетивши да је то слава и свих парохијана који гравитирају око ове светиње, без обзира у којој се они европској држави налазе. Замолио је народ и за разумевање с обзиром на све већи број верника, а мали број свештеника, и да се сви молимо Господу да нам пошаље још пастира стаду које се умножава на овом простору.

На крају су се сви присутни фотографисали и заједничким фотографијама овековечили овај свечани догађај. Иако је увек када је манастирска слава изобилно присутна Божја благодат и сви присутни овај празник изузетно свечано доживљавају, ове године се нажалост осећала и једна празнина због изостанка наших уобичајених гостију из Србије, нарочито Преосвећеног владике Артемија, који су били спречени да дођу због тренутне немогућности преласка међудржавних граница.

Протосинђел Димитрије (Ђоковић)