Кол’ко може Србин…?

Кол’ко може Србин…?

Кол’ко може бола Србин да поднесе
Од детињства рана, па до саме смрти?
То не може нико тачно да наброји!

Ни паћеник сами:
Ту се увек надје неко да га мучи.

Србија је земља најлепша на свету,
Неке гладне очи увек је надзиру,
Чекају тренутак када се раслаби,
Да је згазе, сатру И у прах претворе.

Али нико не зна Србинову снагу,
Кад ће нека искра живота да прхне;
Да л’ из неке худе колибице
мале, из пепела сива, а чак!
Можда, некад и из мрачног гроба!

Светлана Гарчевић