Младић који је полицајцима цитирао закон

У круговима грађанских активиста у Подгорици препричава се како се у полицији држао Петар Шћепановић, волонтер, студент ПМФ-а и грађански активиста, приведен због учешћа у мирном протесту испред Центра безбједности у Подгорици, одржаном због понашања полиције у Будви.

Петар и још двадесетак грађана и грађанки ухапшени су јер, према наводима полиције, нијесу поступили по наређењу.

Свједочење приведеног Омера Шаркића на његовом ФБ профилу о Петровом држању у полицији

ПЦНЕН: Шта се десило у сриједу 24. јуна навече?

ПЕТАР: Шетао сам градом и у једном тренутку сам примијетио да се грађани окупљају испред зграде полиције. Отишао сам тамо и видио мени позната лица, познанике и другове који су спонтаним окупљањем изражавали незадовољство због интервенција полиције тог дана у Будви. Пришао сам им, јавио се… У том тренутку излази полиција са захтјевом да се разиђемо јер није пријављено окупљање. Када сам то видио, ја шта ћу, сједнем на тротоар са друштвом.

ПЦНЕН: Зашто сте сјели баш на тротоар?

ПЕТАР: Па нећу ваљда да бјежим? Речено је да није пријављено јавно окупљање и да заузимамо саобраћајницу. Ја сам био на тротоару и мислио сам да тиме не заузимам саобраћајницу. Још је то спонтано окупљање, те ваљда немамо обавезу да га пријавимо. Искрено, нисам очекивао да ће мене хапсити јер сам био на тротоару, али испоставило се да то није тачно, ухапшен сам и спроведен у канцеларију.

У тој канцеларији гдје смо чекали да дамо изјаве било је нас петнаестак, али током ноћи је још људи приведено и у једном тренутку било нас је преко 20. Нису поштоване мјере НКТ-а, нису нам понудили маске, мада их нису ни полицајци носили. Претпоставили смо да није ни било маски.

Када смо ушли тамо, тражили су од нас да све телефоне оставимо на столу. Остали приведени су то прихватили, а ја сам одбио да им дам телефон, јер нисам био дужан да га оставим, због тога што ми нису хтјели рећи разлог зашто бих то урадио.

ПЦНЕН: Шта се дешавало након тога?

ПЕТАР: Па инсистирали су да оставим телефон, али није постојао ни један разлог за одузимање телефона, схватио сам то као њихов покушај да нас одсијеку од свијета. Такође, тако не бисмо имали никакав начин да забиљежимо њихове пропусте, прекршаје или малтретирање. Више службеника је инсистирало да оставим телефон, али пошто сам био истрајан у томе да немају право да ми одузму телефон, дошли смо до неког прећутног договора да га држим на столу док не оде командир. Није баш тако речено али смо се схватили.

Након неког времена, узео сам телефон и, претпостављајући да сам у праву, изгуглао сам Закон Црне Горе о унутрашњим пословима. Нашао сам да је за одузимање предмета потребно да се уради записник и да се наведе разлог одузимања предмета. Били су то чланови 56а и 56б.

Након тога ја сам задржао телефон код себе. Како су се мијењале смјене и долазили нови полицајци у канцеларији, тако је сваки од њих кад ме види са телефоном тражио да га предам што сам ја одбио тражећи разлог и цитирајучи чланове закона. Након тога би престајали да ми траже телефон.

О овом дешавању свједочили су и остали приведени, који су били одушевљени Петровом упорношћу и смиреношћу док је полицијским злужбеницима наводио чланове закона, изнова и изнова.

Ујутро је дошла нова смјена и нови командир, који је инсистирао да предам телефон. Ја сам му тражио да наведе разлог, а он ме је питао да ли одбијам да предам телефон. Ја сам рекао да одбијам док не наведу разлог и он ме је након тога спровео у популарну бетоњерку, гдје су хигијенски услови били веома лоши.

ПЦНЕН: Да ли си и томе командиру цитирао закон?

ПЕТАР: Не, њему сам само тражио разлог јер сам претпостављао да зна закон. Како ће да командује ако добро не зна закон?

ПЦНЕН: Да ли је било покушаја препадања за вријеме узимања изјаве?

ПЕТАР: Увече су редом узимали од нас изјаве и сви су дали изјаву осим мене. Ја сам сишао са два инспектора у другу канцеларију те диктирао изјаву једном од инспектора, али они нису жељели да запишу онако како сам рекао, односно мијењали су њен садржај. Након што је одштампана непотпуна изјава, ја сам одбио да је потпишем, након чега су они били јако непријатни, почели су да вичу и да лупају о сто. Могу рећи да је било и имплицитних пријетњи насиљем.

Упорно су инсистирали да потпишем изјаву, али сам одбио, јер су они ту да узму изјаву, а не да је сачињавају по њиховом нахођењу. Тражио сам да се у изјаву опише поступање према нама, да нема услова и основних хигијенских средстава како би се испоштовале мјере НКТ-а. На крају су одбили да узму од мене изјаву и послали ме да сједим на степениште.

На мој захтјев да се представи, инспектор је питао зашто ја хоћу да знам његово име. Ипак је то моје право. На крају је буквално промрљао и рекао да је то његово право да нам на тај начин саопшти своје име и отишао низа степенице.

Петар Шћепановић ће се као и други приведени у ноћи 24. јуна жалити на поступање и услове Савјету за грађанску контролу рада полиције.

Вук ВУЈИСИЋ

Извор: ПЦНЕН