Црно је опасно, бело забрањено

Пише: Биљана Мартиновић

Протекле недеље Исток и Запад су се суочавали са својом прошлошћу на врло очигледан начин. Док се у Москви традиционално орило „ура” на Црвеном тргу у знак победе над нацизмом, у САД и европским градовима су рушили споменике историјским личностима које се повезују са расизмом и колонијализмом. На мети демонстраната су се нашли белгијски краљеви, италијански писци, трговци робовима у Уједињеном Краљевству, а у САД спасу од „вешања” и одсецања „глава” нису помогле ни облоге којима су власти хтеле да заштите споменике. Западна политика је почела да се руководи маниром блогерки које се намећу као гуруи људима који желе да буду у тренду, без обзира на образовање, верско, расно или сексуално опредељење, и саопштавају им како да буду прихваћени. Једино је Емануел Макрон рекао да Република неће уклањати ни један траг нити иједно име из своје историје. Уместо тога позвао је да заједно преиспитају читаву историју.

КАРАНТИН ЗА ПОБЕДНИКЕ: У којој мери се Запад може суочити са својом прошлошћу? Одличан показатељ је свеприсутни тренд сасвим новог погледа на улогу у Другом светском рату. На 75. годишњицу обележавања победе над нацизмом у Москву нису отишли западни савезници. И док се такво поступање могло и очекивати од оних чије је савезништво и онако упитно, разочаравајуће је да себе на обележавању јубиларне годишњице нису видели ни они који су заиста били део антихитлеровске коалиције. Неки су се правдали ђачким разлозима да им се покварио авион или да би по повратку са Црвеног трга морали да буду у карантину. Отприлике тако и изгледа данашња подела: они који нису с нама морају да буду у карантину.

У писању нове историје западна цивилизација је потпуно дезоријентисана. Ако би с лакоћом и одушевљењем и могли да прихвате да су нацизам победиле искључиво САД са својим западноевропским савезницима, проблем настаје код питања како се обрачунати са колонијализмом и робовласништвом. Редефинисање цивилизацијског контекста неће се зауставити елиминисањем материјалних доказа, као што су споменици. Ако они остану оборени, доћи ће на ред наплата материјалне одштете онима којима су нанели зло.

СУОЧАВАЊЕ С ПРОШЛОШЋУ: Покрет „Црни животи су важни”, клечање полиције пред масама, запаљене и опљачкане продавнице, први су потези те наплате и редефинисања поретка какав је до сада владао западним светом. Док су прошле недеље пред почетак утакмице у Манчестеру фудбалери Барнлија и Ситија клечали на терену пружајући подршку протестима у Америци, „велики проблем свом клубу” направили су навијачи Барнлија: стадион је прелетео авион који је за собом вукао транспарент „Бели животи су важни”. Овај потез је проглашен „увредљивим и расистичким” за разлику од општег слогана протеста „Црни животи су важни”. На тај начин се, уместо поставке да су сви животи важни упало у замку избора који су важнији.

Мноштво је бизарних примера како се произвођачи различитих производа понашају у најновијем цивилизацијском расцепу: обуставља се производња црних колачића, креме се више неће рекламирати као чудесни производи који „посветљују кожу”… Под садашњим диктатом да је црно опасно речи „светло” и „бело” постају забрањене. Идеал лепоте више не сија са Запада.

МАНИЈАЦИ И БУДАЛЕ: Са својом невероватном способношћу да преброди и најтеже ударе „дубоке државе”, Доналд Трамп, који вероватно политички није дорастао својим светским супарницима – ипак боље осећа срчани ритам Американаца. Он превазилази наметнуту поделу на белце и црнце, помало и пристајући на своју некомпетентност у судару са Ким Џонг Уном, Сијем и Путином – признајући да је много теже имати посла са демократама у САД. Колико год је књига Џона Болтона покушала да разголити и понизи Трампа, толико ће његова реченица да је „Болтон манијак који само жели да бомбардује људе” дуже одзвањати у кампањи за председничке изборе. Јер пресудне гласове за Трампа неће дати људи који на основу политичког и војно утицаја САД добијају уносне послове, него обични Афроамериканци и белци који желе да наставе да живе свој амерички сан и не иду у земље тешкопамтљивих имена и заводе ред.

Када је на „Вест поинту” рекао да Америку хоће да извуче из бесмислених ратова, Трамп је заправо подржао антиколонијалистички и антирасистички нови концепт. Јер у периоду после Другог светског рата ниједан народ против кога су САД ратовале – изузев агресије против Срба у Хрватској, БиХ и Србији, који су претходно дехуманизовани као нација – не припада белој раси.

Зато се Трампов начин вођења спољне политике може тумачити као меко приземљење одлазеће силе са позиције „број један” у равноправан статус са другим надолазећим силама. С друге стране, глобалистичко-либерални концепт води ка вероватном увођењу читавог света у катаклизму глобалних размера, са много тежим последицама и по САД. Иако демократе чине све да америчког председника представе као будалу, Трамп много боље разуме светске процесе.

Извор:
ПОЛИТИКА