Тачи заузео курс званичног заштитника Албанаца са југа Србије

Док Уставни суд Србије ћути кршећи законом предвиђене рокове, поводом захтева за оцену уставности закључених споразума између Београда и Приштине (којима се суштински север покрајине предаје под пуноправну власт Приштине и учвршћује се територијална целовитост и суверенитет “Републике Косово”) – дотле Приштина приступа примени споразума уз истовремено трасирање курса на конкретном заузимању следећег дела територије Србије. Можемо рећи без преувеличавања да је 31. маја текуће године одржана историјска седница “парламента Косова”, на чијем је дневном реду први пут после проглашења независности Косова било постављено питање о “уставним обавезама” Приштине – да брину о правима Албанца са југа Србије – у општинама Прешево, Бујановац, Медвеђа (по албанској терминологији “Прешевска долина”). Пројекат резолуције “косовског парламента” представио је посланик Демократског савеза Косова (партија Х. Тачија) Љуфти Хазари. Пројекат предвиђа слободу кретања на Косово и назад, укидање накнаде за улазак на Косово, развој образовања и културних специфичности, издавање свих релевантних докумената за Албанце Прешевске долине, као и отварање Канцеларије за везу са Албанцима Прешевске долине у Гњилану и Приштини (територија Косова и Метохије). Резолуцију је подржао Хашим Тачи али је приметио да само та мера за развој функционалне улоге Косова у заштити права и интереса не само Албанца Прешевске долине, него и шире, није довољна. Он је предложио да се спроведе широки круг уставних реформи у “Републици Косово” – како би се успоставила уставна обавеза о заштити права Албанаца, како у Србији тако и на простору бивше Југославије. На уставно-институционалном плану, Приштина види југ Србије као “филијалу” Косова и због тога су политички представници са југа Србије учествовали у раду парламента “Републике Косово” – посланик Народне Скупштине Републике Србије Риза Хаљими присуствовао је 31. маја на “историјском заседању”, не обраћајући пажњу на грубо кршење Устава Србије.

“Влада Косова” је пружила подршку посланицима који су покренули иницијативу за расправу о стању Албанаца у Прешевској долини и од међународне заједнице затражила – ни мање ни више – него ослобађање “политичких затвореника укључујући и такозвану Гњиланску групу”.

Чланови организоване криминалне групе, 17 људи, Гњиланске групе ОВК која је дејствовала на територији општине Прешево, осуђени су у Србији, у септембру 2012. године, за изузетно свирепе злочине почињене у Гњилану 1999. године (мучења, злостављања, убиства). Тада је 80 људи убијено, а 260 заробљено. Убиства су почињена са садистичком жестином (док су једне убијали, други су били приморани да гледају нељудска мучења)у циљу застрашивања Срба. Била је то посебна порука онима који су желели да се врате – “њима ће бити још горе” и онима који су још остали у покрајини – “они треба да се иселе”. Међутим, велики део групације (укључујући и кључне фигуре) без обзира на сва обраћања европској мисији ЕУЛЕКС – која је за свој циљ прокламовала владавину закона на Косову – остао је ван домашаја српских правосудних органа. Судски процес продужио се са отезањем (од 2009), део оптужених је уз кауцију пуштен из истражног затвора уз обавезу о ненапуштању земље. Након изрицања пресуде 6 осумњичених је пуштено из суднице. Током суђења, заменику тужиоца за ратне злочине стигле су физичке претње од стране Албанаца, “деце и унука” осуђених.

“Влада Косова” је припаднике Гњиланске групе назвала “жртвама режираног процеса”.

Хајредин Кучи, заменик премијера, известио је о намерама владе да формира посебну Националну канцеларију за интеграције, у чију би надлежност улазили не само Албанци са Косова, већ и са других територија на којима живе етнички Албанци. Овај пројекат о заштити права Албанца на југу Србије, није био донет због недостатка кворума. Но, доношење сличне резолуције је нејвероватније – питање времена. У “великоалбанским пројектима”, где руку под руку иду заједно криминални и политички циљеви, Бриселски споразум од 19. априла представља једну од карика у дугом ланцу “реколонизације” Балканског полуострва од стране албанског фактора. Тако следећи заменик премијера, Едита Тахири, оцењује да се потписани “споразум позитивно одразио на Албанце Прешевске долине”.[1]

Албански фактор ће убудуће бити најосетљивија тачка Србије, с тим што ће се на овој етапи – посредством законодавних и институционалних иницијатива и уз подршку међународне заједнице – извршити етничко чишћење на југу Србије, чиме ће се још више ослабити, минимализовати и раздробити српски национални корпус на Балкану. Терористичке јединице армије ОВК које су добиле лиценцу за званичну делатност у виду Косовских безбедносних снага и Косовске полиције, спремне су да ове “патерналистичке законе” спроведу у живот (обе формације налазе се под патронатом НАТО пакта).

Процес формирања националне свести и националне консолидације (тачније мобилизације) Албанаца на југу Србије протиче под заставом стварања “политичког идентитета” који ће послужити као средство у служби интереса организованог криминала. У извештају америчког Стејт департмента за 2012. годину, наведено је да Косово представља транзитну руту за илегалну трговину наркотицима. При том кретање наркотика не обезбеђује никаква малена група кријумчара – трговина наркотицима је директно повезана са криминалним активностима домаћег и страног фактора, званичном корупцијом, организованим криминалом, царинским махинацијама итд, што се прикрива различитим врстама финансијског криминала. Већина средстава добијених од трговине наркотицима пере се овде, на Косову, преко таквих области као што су некретнине, малопродаја, банке, казина, трговачке компаније, шопинг центри итд. [2]

Поред тога, власти на Косову великодушно плаћају своје међународне покровитеље на рачун “приватизоване” српске имовине: у априлу текуће године 75% акција Телекома Косова продато је немачкој компанији AHOS GMBH; металуршки гигант, комбинат “Трепча” са огромним резервама олова, цинка, сребра, злата и ретких метала, прешла је у власништво америчке компаније NGP. Албански фактор са очигледним девијантно-криминалним карактером заузврат добија “путну карту” за освајање следећег парчета српских и балканских територија.

Ана Филимонова / ФСК