Велика издаја Врховног суда

Никада није било важније да сви који верују у веру, слободу и породицу устану и предузму нешто, него што је то сада.

Као што стоји и на веб-сајту Врховног суда Сједињених Држава, улога тог суда јесте да „чува и тумачи Устав”, а његова „јединствена позиција… великим делом проистиче из дубоке посвећености америчког народа владавини закона и уставној власти.” Међутим, 15. јуна2020, шест од девет судија Врховног суда изневерило је Устав и владавину права доневши одлуку која ће, попут Пандорине кутије, изручити на друштво прегршт невоља. Том одлуком доведени су у питање наша слобода говора, слобода вероисповести, и заштита породице, жена и деце.

Случај Bostock покренули су активисти који су тражили од суда да потврди да реч „пол”, када се појављује у Глави VII Закона о грађанским правима из 1964. године, која забрањује да послодавци дискриминишу запослене на основу „расе, боје коже, религије, пола, или националног порекла”, подразумева и „сексуалну оријентацију” и „родни идентитет”. Разуме се, сасвим је јасно да појам „пол” не укључује „сексуалну оријентацију” и „родни идентитет”, међутим, активисти већ неколико година покушавају да натерају Конгрес да промени закон и дода те појмове. Конгрес ниједном није био вољан да то уради, тако да је формулација остала онаква каква је и првобитно била написана. Нема везе, рекло је шест судија, које су наједном схватиле да реч „пол” у закону ипак укључује „сексуалну оријентацију” и „родни идентитет”.

У суштини, суд је преправио закон и тиме прекорачио своја уставна овлашћења јер је противправно узео да уређује законску регулативу. У издвојеном мишљењу, које се може окарактерисати као једно од најоштријих у скоријој историји, судија Врховног суда Семјуел Алито љутито је написао: „Ово што је суд данас урадио може се описати само на један начин: као доношење закона. Суд издаје документ који је у облику судског мишљења којим се тумачи закон, али то је само наизглед тако… Тешко да постоји бесрамнија злоупотреба овлашћења да се тумаче закони од ове. Суд покушава да убеди читаоце да он само спроводи одредбе закона, али то је безобразлук… Суд покушава да своју одлуку провуче као неизбежни продукт текстуализма у тумачењу закона, који је заговарао наш покојни колега судија Скалија, али то не сме никога да завара. Мишљење суда је као гусарски брод. Он плови под заставом текстуализма, али заправо заступа теорију тумачења закона коју је судија Скалија осуђивао… Многи ће поздравити данашњу одлуку јер се слажу с политичким разлозима… Али питање… није да ли дискриминацију на основу сексуалне оријентације и родног идентитета треба ставити ван закона. Овде је посреди питање да ли је Конгрес то урадио 1964. године (када је донет Закон, прим. прев.). Сасвим је неспорно да није.” Издвојено мишљење судије Алита подржао је и судија Кларенс Томас, док је судија Брет Кавано поднео засебно издвојено мишљење.

Не морате бити судија Врховног суда да бисте видели недоследност суда у тој досадној говоранцији о небитним стварима. Но, судија Алито не оставља места за сумњу: „Суд покушава да замагли ово питање тако што троши много страна на дискусију о небитним стварима” и износи аргументе који нису само „нелогични” већ су и „арогантни” и просто „погрешни…Судизнова и изнова тврди да дискриминација на основу сексуалне оријентације и родног идентитета по својој природи, тј. неизбежно подразумева и дискриминацију по основу пола… Али тиме што нешто понављате више пута, не значи да је заиста тако, а тврдња коју суд непрестано понавља очигледно није тачна.”

Одлука суда изазвала је запрепашћење и због тога што ју је подржао главни судија Џон Робертс, а написао судија Нил Горсуч, чиме нас је негативно изненадио будући да тврди да поштује наслеђе текстуализма покојног судије Антонина Скалије. Како пише Роберт П. Џорџ, професор на Принстону, овај случај доводи до „политизирања судства и подрива управо оно због чега суд постоји: да сачува владавину права”и „уништиће оно мало преостале вере у морални и интелектуални интегритет наших судова.”Сенатор Џош Холи назвао је одлуку „прекретницом”,„сеизмичком одлуком” чије ће се „последице осетити од закона о раду преко спорта до цркава.” Према др Мишел Кретели, извршној директорки Америчког колеџа педијатара, „Врховни суд пресудио је резултатом 6:3против науке, здравог разума и темеља западне цивилизације када је редефинисао ’пол’ тако да тај појам обухвати и родни идентитет, и тиме из америчког права избрисао жене.”

Никада није било важније да сви који верују у веру, слободу и породицу устану и предузму нешто, него што је то сада. Као што је рекао сер Винстон Черчил, не можемо приуштити да одустанемо. Према речима председника IOF-аБрајана Брауна, „Ако мислимо да се заштитимо од културне елите која своје вредности намеће нама и земљи, морамо да узвратимо много снажније и жешће него икада до сада… Морамо да натерамо политичаре да предузму нешто, или да их сменимо с положаја ако одбију. Не смемо ћутке отићи у ноћ и дозволити да се наша нација претвори у непрепознатљиву земљу којом влада културна недоследност, и у којој нема никакве посвећености универзалним истинама, поштовања Устава и владавине права, нити разумевања за важност ванвременских вредности. Ја сам за ову борбу спреман, а позивам и вас да ми се придружите.”

Извор:
ИФН