Мој брат је страдао због погрешног лечења др Јелене Сопта

Фото:Приватна архива

Редакцију портала Нова.рс контактирао је Немања Аксић, који се тренутно налази на докторским студијама у Сингапуру, а иначе студент познат по завршена два факултета истовремено, са тврдњом да је његов рођени брат, Владимир Аксић, преминуо због погрешних дијагноза које је поставила докторка Јелена Сопта са Института за патологију и шеф катедре за патологију на Медицинском факултету. Немања наводи да је због тога поднета кривична пријава против проф. др Јелене Сопта о несавесном лечењу са смртним исходом, при чему је, како он каже, интересантно да је предмет већ пребачен са Вишег јавног тужилаштва у Прво основно јавно тужилаштво, а да их нико о томе није обавестио.

Владимир Аксић (лево) и рођени брат Немања (десно), Фото:Приватна архива

“Покојни Владимир Аксић, дипл. инж. технологије, из Бора, је 2010. године имао прву од укупно 10 хируршких интервенција. Тада му је професорка докторка Јелена Сопта са Института за патологију и шеф катедре за патологију на Медицинском факултету поставила бенигну дијагнозу – анеуризмална коштана циста. Након повратка болести и друге операције, 2013. године др Јелена Сопта поставља другу бенигну дијагнозу – дезмоидни тумор. 2016. године након треће по реду операције она опет установљава да се ради о безазленој бенигној болести у хумерусу. На основу ових дијагноза, мој покојни брат Владимир Аксић је примао погрешну хемотерапију и хормонску терапију пуне три године”, почиње своју причу за Нова.рс Немања Аксић.

Он истиче да је годину дана касније, након предлога специјалисте ортопедије са трауматологијом др Александра Ђорђевића са ИОХБ, инсистирано да професорка провери хистопатолошки материјал из 2010, 2013 и 2016 године, након чега она остаје при бенигној дијагнози.

Фото:Приватна архива

“Годину дана касније, 2017. године, након предлога специјалисте ортопедије са трауматологијом др Александра Ђорђевића са ИОХБ, инсистирамо да професорка провери хистопатолошки материјал из 2010, 2013 и 2016 године, након чега она остаје при бенигној дијагнози. Ни у једном тренутку она није консултовала додатно стручно мишљење иако је 2013. променила своју иницијалну бенигну дијагнозу”, открива Аксић.

Фото:Приватна архива

Након тога др Ђорђевић предлаже да породица однесе ХП материјал у Болоњу како би проверили дијагнозу јер је он био сигуран да се не ради о бенигној болести.

Фото:Приватна архива

“Због тога у јулу, 2017. године заказујемо преглед у Болоњи – клиника Риззоли и односимо ХП материјал, о свом трошку, при чему се, приликом преузимања ткива са Института за патологију, од Владимира захтева да потпише да неће тражити повратак новца од РФЗО, обзиром на то да је Институт за патологију референтна установа која располаже стручним кадром и савременом специјализованом опремом”, каже Немања Аксић.

Фото:Приватна архива

Потом су из Болоње стигле најгоре вести. Испоставило се да је све време реч о малигном тумору.

Фото:Приватна архива

“Када смо добили вест из Болоње да се ради о малигном тумору хумеруса (лоњ-граде остеосарцома) и да је он био присутан и узорцима из 2010, 2013 и 2016 године, тј. од почетка болести, били смо шокирани. Нисмо могли да поверујемо да редовна професорка медицинског факултета, иначе шеф катедре на МФ, није разликовала бенигни од малигног тумора. На крају се испоставило да је професорка након 4. операције, инкорпорирала налаз из Болоње и тада написала да на основу извештаја из Болоње сматра да се ради о малигном тумору, чиме је, недвосмислено, признала своје вишегодишње грешке”, наводи наш саговорник.

Владимир је лечен на Бањици од 2010. године, а 2018. му је ампутирана рука.

Фото:Приватна архива

“Мој брат је лечен на Бањици – ИОХБ од 2010. године (од његове 21. године) и све до смрти је имао 10 тешких операција, при чему му је 2018. године ампутирана рука. Не могу да вам опишем у којим мукама је преминуо, све захваљујући погрешном, безобзирном и несавесном седмогодишњем лечењу др Јелене Сопта. Преминуо је 2. јуна 2019. године у својој 30. години живота као пацијент са највећом историјом болести у историји ИОХБ. Оно што треба напоменути, јесте да је мој брат имао нискомалигни остеосарком, за који је стопа излечења веома висока, литературни подаци су 90-100%. Међутим због погрешног хируршких и онколошких третмана, тумор се дедиференцирао у високомалигни остеосарком”, наводи Немања Аксић.

Он тврди да се ради о докторки која, је и код многих других пацијената дала погрешне дијагнозе.

Фото:Приватна архива

“На жалост, ради се о докторки која је и код других пацијената дала погрешне дијагнозе. И тренутно новинари раде на прикупљању доказа, обзиром да је код двоје малолетних пацијената поставила високомалигну болест, а испоставило се да се ради о бенигној болести након сто су стигли резултати из Болоње од истог доктора, Марцо Гамбаротти-ја. При томе је пацијентима стигао позив за хемотерапију. Пацијенти масовно носе, о свом трошку ХП материјал у Болоњу и Француску. А све то притом није нигде заведено у здравственом систему, иако је преношење људског ткива веома ризично преко границе, односно може се рећи да се шверцује људским материјалом”, наводи Аксић.

Он тврди да је велики проблем у случају смрти његовог брата то што је, како он каже, дотична докторка политички заштићена.

“Оно што је велики проблем јесте да је дотична докторка Јелена Сопта, веома политички заштићена, што и указују одговори судских вештака судске медицине које сам контактирао пре подношења кривичне пријаве. Добио сам одговоре да они неће да се замерају докторки, да се она сматра најбољим патологом у Србији, да је веома блиска са женом министра здравља итд. Само је један вештак пристао да вештачи и доставио нам закључак да је смрт наступила природно као последица малигне болести. То је трагично, како судски вештаци који се налазе у правосудном систему избегавају да раде свој посао. Интересантно је да на ИОХБ постоји патолог који је у радном односу и кога је ИОХБ слао на специјализацију, а који не ради посао патолога, већ се и даље ангажује др Сопта са Института за патологију као члан Конзилијума за саркоме и велике визите на одељењу за коштане туморе”, каже наш саговорник и напомиње да је здравствени систем у Србији урушен.

Фото:Приватна архива

“Желео бих да напоменем да је здравствени систем урушен у Србији. Нас су одбили и РФЗО и БФМЗ, при чему смо лечење у Италији и Загребу сами финансирали. Да не помињем да сам ја лично слао ХП материјал у Америку на генетско профилисање како би смо добили најподобнију терапију у том тренутку. Након што смо добили цитостатик они на конзилијуму нису хтели да га заведу, како не бисмо добили повраћај новца. То је апсурдно. Могу само да напоменем да смо у том тренутку моја породица и ја били једини који лече нашег Владу. Не могу да верујем да докторка и даље свесно наставља да ради посао, иако очигледно није стручна за то. Она се сматра јединим стручњаком у области коштано-зглобно-мишићне патологије у Србији. Ово је трагично имајући у виду да је ова болест претежно заступљена код младих и тиме неразликовање бенигних од малигних лезија, и обратно, директно угрожава живот и даље лечење пацијената”, наводи Немања Аксић.

Каже да је основни проблем у томе што пацијенти овде верују лекарима.

“Многи пацијенти ћуте и верују лекарима. Ситуација где она постави малигну дијагнозу па се испостави супротно, једноставно се завршава тако што породица буде кивна пар месеци и онда одустане јер се ипак све завршило добро са бенигном болешћу. У другим ситуацијама, људи су превише скрхани болом преминуле особе и једноставно немају снаге и материјалних средстава да истерају правду до краја. Наша је обавеза да правду истерамо до краја и да спречимо да будући пацијенти добијају погрешне дијагнозе и тиме им директно буде угрожен живот. Због тога смо поднели кривичну пријаву против проф. др Јелене Сопта о несавесном лечењу са смртним исходом, при чему је интересантно да је предмет већ пребачен са Вишег јавног тужилаштва у Основно јавно тужилаштво, а да нас нико о томе није обавестио”, каже он за крај овог разговора.

Редакција Нова.рс покушала је да ступи у контакт са докторком Јеленом Соптом, међутим, на Институту за патологију Медицинског факултета саопштено нам је да је на одмору и да нема начина да је сада контактирамо. У међувремену смо сазнали да је поменута професорка заказала испите за 30. јун.

Аутор: Милица Чуле

Извор: Нова С