Представљање јубиларног Извештаја Историјског пројекта Сребреница: „Сребреница 2020 – Аналитички пресек“

Као сваке године у ово доба, припреме за обележавање годишњице сребреничких догађаја опет су у току, мада ће овогодишњи јубиларни програм несумњиво бити осенчен пандемијом и ограничењима која су у вези са тиме наметнута. Ми нисмо упућени у то како ће двадесетпетогодишњи јубилеј бити обележен у Поточарима, али са нашим сарадницима постарали смо се да га обележимо на достојан начин. А то значи не шупљим пропагандним причама него солидном аналитиком, поткрепљеном чињеницама.

Наш јубиларни преглед Сребреничког питања који се налази у прилогу неизбежно је опсежан, али пошто на екрану јавне пажње данас има мало тога што је у толикој мери и са толиким цинизмом политички злоупотребљавано као Сребреница, другог избора нам није било. Једна од ствари што нас већ на први поглед разликује од острашћених заговорника службеног наратива је баш то што се ми радо бавимо појединостима и свим аспектима сребреничке контроверзе, док они начелно одбијају да то чине знајући да немају чињеница нити ваљаних аргумената са којима би могли да иступе. Њихова целокупна прича се састоји из неколико неуморно понављаних флоскула и вршења безобзирног притиска да се сви који различито мисле – ућуткају.

У недавно објављеном „Извештају о негирању геноцида у Сребреници 2020,“ у издању Меморијалног центра у Поточарима, поред уобичајених погрдних коментара на рачун неистомишљеника, у поруци упућеној „актерима политичког и цивилног друштва у Босни и Херцеговини“ изнова се наглашавају главне тачке из програма за присилно преумљавање друштвене заједнице на фону наводног „сребреничког геноцида“:

▪ Заложити се за реформу образовања, стандардизирани наставни план који признаје геноцид у Сребреници мора се имплементирати широм Босне и Херцеговине. Охрабрити студијска путовања и комеморативне догађаје у школама у БиХ као начин борбе против негирања геноцида и борбе за промоцију толеранције.

▪ Процесуирати ратне злочине и донијети закон о негирању геноцида. Наставити подржавати законодавство којим се забрањује негирање геноцида  на државном, ентитетском и локалном нивоу власти.

▪ Говорити против негирања геноцида и подржати релевантне институције. Искористити свој политички утицај да би се говорило против негирања геноцида. Подржати институције попут Меморијалног центра Сребреница, и удружења жртава које се баве борбом против негирања геноцида.“ (Стр. 10)

Другим речима, не заговарају се истраживање о Сребреници и расправа о чињеницама, него наметање свима у Босни и Херцеговини, од деце школског узраста па све до одраслих, једноумне верзије догађаја, под претњом кривичне одговорности за „негирање геноцида.“

Природно је да је наша невладина организација посебна мета њиховог једа:

„Националистички елементи, који су били фрустрирани извјештајем [који је објавила влада Републике Српске под руководством Драгана Чавића 2004. године – наша пр.] убрзо су постали челници Владе РС. У марту 2008. године, РС је започела финансирање невладине организације назване Историјски пројекат Сребреница, регистроване у Холандији. Свјесно опонашајући језик и праксе западних невладиних организација повезаних с транзицијском правдом и помирењем, Историјски пројекат Сребреница негирао је судски утврђене чињенице геноцида у Сребреници и настојао преобликовати догађаје из јула 1995. године у оквиру лажног хисторијског наратива.“ (Стр. 27)

Што се тиче нашег негирања, отворено би изјавили и пред судом који је наводно утврдио чињенице геноцида: we plead guilty (изјављујемо да смо криви). Међутим – и ту је процена Меморијалног центра промашена – ми не „опонашамо“ језик и праксе западних НВО из разлога тактичке мимикрије, него зато што смо из тог дела света. То се лако препознаје по нашем професионалном приступу и начину размишљања. Ипак, инсистирали бисмо на једној исправци, да балканска јавност не би стекла погрешну слику о нама. Не ради се о закулисној агенди да се на посматраче остави повољан утисак применом доказано успешних и политички неутралних методологија истраживања и односа са јавношћу. Тако радимо зато што је то једини приступ за који ми знамо. Али вредносно ми немамо ништа заједничко за лажним и субверзивним западним невладиним организацијама, које углавном финансирају и политички усмеравају управо тамошњи покровитељи сребреничког култа. Да није тако, у књижици Меморијалног центра у Поточарима били би великодушно хваљени, а не засипани покудама.

Свесни значаја хашког Трибунала за учвршћивање политички диктиране перцепције да се јула 1995. године у Сребреници одиграо геноцид, посебну пажњу у  нашем Извештају посвећујемо тој по свим својствима нелегалној и накарадној установи. Блистава поглавља из пера професора Самјуелија, Симића и Мезјајева усредсређују се, свако из посебног угла ауторa, на рад МКТБЈ и његов позамашан допринос подривању и деградирању међународног права.

Поред тога, нису изостали ни анализа геополитичког значаја Сребренице, из пера доц. Ање Филимонове, ни фактографски преглед бројних мањкавости и несувислости службеног наратива, појачан прилозима који додатно осветљавају поједине теме.

Пошто је Сребреница материја којом се годинама бавимо и познајемо до најситнијих појединости, сигурни смо да је наш јубиларни преглед прихватљива синтеза најважнијих до сада стечених сазнања о овом замршеном и до краја још увек неразјашњеном догађају. Прилагођена потребама токсичке доктрине „права на заштиту,“ Сребреница је накнадно широм света  уништила неупоредиво више недужних муслиманских живота него у најнеобузданијим проценама укупног броја жртава у јулу 1995. Подједнако злокобно, као оружје у психолошком рату који се већ четврт века безобзирно води против обе главне верске заједнице у Босни и Херцеговини, Сребреница је дуготрајно затровала односе између муслимана и православних и отупела њихову способност да препознају заједничке противнике и солидарно решавају заједничке проблеме. У политичком, моралном, међуљудском, и сваком другом погледу, Сребреница је преобликована у парадигму најдубљег могућег раздора и непосредни узрок острашћеног „смјатенија умов“ планетарних размера, што надалеко премаша оквире једне опскурне балканске варошице.

Чврсто смо убеђени да је у овом случају терапија истине најбољи и једини лек. Посвећеност  утврђивању истине непристрасним коришћењем свих расположивих извора идеја је водиља делатности „Историјског пројекта Сребреница.“ Захваљујемо се пријатељима истине разних  вероисповести и националности који нас већ годинама прате и охрабрују, и који нам помажу у нашем раду.