Проблеми иностране деце Исламске државе

• После пада такозваног пројекта Исламског халифата у марту 2018. године, међународна заједница суочила се са проблемом повратка у своје земље бораца и џихадиста ухапшених у Сирији и Ираку
• Неке земље, посебно европске, одбијају да им преузму грађане, па борци и њихове породице и даље седе у курдским камповима на североистоку Сирије
• У тим камповима, од којих је најпознатија Ал-Хул из покрајина Ал-Хасака, има око 12.000 странаца. 4.000 жена и 8.000 деце из породица страних џихадиста смештено је у специјалним зонама под јаком стражом
• Овај број не укључује Ирачане

Уједињене нације и Невладине организације су више пута указивали на тешке животне услове рођака бораца Исламске државе у камповима на североистоку Сирије. Међународни комитет Црвеног крста назива хуманитарну ситуацију у овим камповима „катастрофалном“, те позива земље на које се то односи да врате децу и супруге својих џихадиста у место њиховог пребивалишта. У фебруару 2018. амерички председник Доналд Трамп позвао је европске земље да преузму стотине својих грађана из сиријских затвора. Због међународног притиска, неке земље, укључујући Узбекистан, Казахстан и тзв. Косово, вратиле су своје држављане, али земље попут Судана, Норвешке, Сједињених Држава и Француске не изражавају посебну жељу да врате своје држављане.

Земље попут Француске, Холандије и Белгије вратиле су само мали број и то деце-сирочади. Стотине страних џихадиста и даље су у затворима под контролом курдских оружаних група. А њихова даља судбина је неизвесна. На таласу отказивања европских држава од својих грађана, Курди су предложили оснивање међународног суда, да би им осудили на лицу места. Истовремено, међународни посматрачи страхују да би затвори и кампови могли постати место оживљавања терористичких група.

Тренутно европске земље покушавају да добију на времену, одгоде или забране повратак својих бораца из Сирије. Тако је Британија јасно рекла да неће преузети своје држављане који су учествовали у џихаду, сматрајући да „страним борцима треба судити у земљама у којима су починили злочине.“ Руководство Уједињених нација позива владе да не напуштају око 2.500 деце, која су се нашла у курдским логорима ратних заробљеника. Панос Мумцис, регионални координатор Уједињених нација за хуманитарна питања, рекао је да су ове земље одговорне, а ако је потребно, морају и сами привести своје грађане правди. „Нико не треба да остане без отаџбине и потребно је уложити све напоре да се пронађе решење за ове људе“, рекао је. Према УН, више од 260 људи је умрло, од чега 211 деце, због глади и болести током превоза ратних заробљеника у логор Ал-Хул.

НЕМАЧКА И БЕЛГИЈА

Недавно су Курди предали немачкој влади четворо деце бораца Исламске државе. „Локална самоуправа је предала делегацији немачке владе четворо немачких сирочади из породице бораца Исламске државе“, рекао је немачки представник током конференције за штампу на контролном пункту Семалка у Ирачком Курдистану. „Троје њих су сирочићи, а четвртом мајка је још увек жива.“ У Берлину је представник немачког министарства спољних послова потврдио трансфер четворо деце из Сирије, која су „допремљена на сиријско-ирачку границу од стране групе из немачког конзулата у Ербилу“ ради пребацивања у Немачку. Према представницима курдске самоуправе, сва та деца су млађа од 10 година: две сестре, једна негована девојка којој је мајка преминула због критичног здравственог стања и мали дечак. Ово је први случај да се Берлин сагласио да прихвати чланове породица џихадиста, који су ратовали са Сиријцима.

Курдска оружана група која је у својим камповима држала хиљаде исламских бораца и чланова њихових породица пријавила је да је Белгија вратила шесторо деце сирочади бораца Исламске државе. Што се тиче ове белгијске одлуке, портпарол Сиријских демократских снага Мустафа Бали рекао је: „То би требало да се односи и на мушкарце и жене у камповима и затворима, а не само на децу.“ Многи затвореници у препуним затворима и камповима на североистоку Сирије су странци, од којих је већина и даље склона насиљу. Џихадисти Исламске државе превели су много своје деце у подручја која су заузели, а многа деца су се тамо и родила током борби. Сада су та деца постала сирочад, у тешком су стању, немају држављанство и њихова је будућност врло суморна. Западне земље не желе да их прихвате, као ни њихове родитеље, који имају држављанство западних земаља, а које су упутили у Сирију да се боре за демократију.

АУСТРАЛИЈА

Аустралијски премијер Скот Морисон најавио је пребацивање у Аустралију осам синова и два унука погинулих џихадиста Исламске државе из кампа у Сирији. На конференцији за новинаре у Перту, Морисон је рекао новинарима, „Ова деца имају прилику да се врате у Аустралију. Не могу бити одговорни за злочине својих родитеља. “ Та деца имају од две до 18 година. Међу њима су и тројица синова џихадиста Халеда Шаруфа, који је свог сина фотографисао са одсеченом људском главом. Ова фотографија је постала позната 2014. године захваљујући светским медијима. „Почетак њихових живота био је страшан због одлука њихових родитеља, али они ће наћи свој дом у Аустралији. Сигуран сам да ће их Аустралијанци прихватити“, рекао је Морисон.

ФРАНЦУСКА

Рођаци двоје од 12-оро деце џихадиста који су се борили у Сирији и који су се вратили у Француску показали су „велику радост“ због „повратка у школу и нормалан живот“. Карим старости 37 година (ово није његово право име) и његова адвокатица Софи Мазас из Монпеља кажу: „Ово је велика радост за нас и желимо да се захвалимо француској влади.“ Деца његове сестре – десетогодишња Лејла, рођена у Француској у првом браку, и трогодишњи Хишам – превезени  су у Француску са још десеторо деце. За разлику од друге деце, Хишам и Лејла (нису права имена) нису сирочад, њихова мајка пристала је да их врати у Француску из логора на северу Сирије. Карим каже да су та деца „две године живела у шаторима, била су болесна и патила од високих температура.“ Адвокат је показала њихове фотографије са траговима од удараца камењем на лицима. На једној од Лејлиних фотографија види се како се штити капом, „како би се спасила од камења“, рекла је Мазас.

Хишам је рођен у Сирији, а Лејла се припрема да упозна свог оца Адама (није његово право име), који је остао у Француској и развео се од мајке када је отишла у Сирију. „Надокнађује изгубљене године у школи и живеће нормалан живот, као раније“, рекао је он. „Надам се да ћу је ускоро видети. Није то тако лако после четири године. Бојао сам се да се она неће вратити.“ Пре тога видио је само њене фотографије и слушао њен глас на WhatsApp-у. Рекла му је: „Тата, желим да се вратим. Волим те и пуно ми недостајеш.“ О повратку његове ћерке у Француску обавестила га је адвокат Мозас. „Плакао сам. Захвалан сам француској влади за ову децу “, рекао је. Лејла је имала шест година када су је одвели у Сирију. „Родитељи моје бивше жене рекли су да одлазе на неколико дана“, рекао је он. „Био сам против да моја ћерка живи међу главосечама!“ Поднео сам тужбу за отмицу детета, али безуспешно. “
Породице друге деце осуђују став владе која жели да пажљиво разматра „сваки случај посебно“. Рођаци сматрају ову позицију неприхватљивим кад су деца у питању. У марту 2019. године враћено је само петоро сирочади. Рођаци и адвокати кажу да око 100 мајки и 200 француске деце, од којих су три четвртине млађе од пет година, живе у „опасним условима за здравље“ у логорима за џихадисте Исламске државе. Невладина организација «Лекари без граница» ситуацију са здрављем у највећем кампу Ал-Хул означила је као „критичну“. Према подацима Светске здравствене организације, од јануара до априла 2019. године, у овом кампу је од дехидрације и дијареје умрло 286 људи. Међутим, Париз се и даље снажно противи повратку одраслих мушкараца и жена, наводећи да им се мора судити у Сирији, „где су починили злочине“. Француски држављани, њих 11, који су били у таквим камповима били су превезени у Ирак и осуђени на смрт.

ТУРСКА

 Према подацима Дечијег фонда Уједињених нација (УНИЦЕФ), ирачке власти предале су Турској више од 188 турске деце из ухапшених породица џихадиста Исламске државе која су авионом пребачена у Анкару са Багдадског аеродрома. Портпарол турског Врховног суда Абдул Сатар Бајркдар рекао је да је међу њима „неколико одраслих особа“ које су илегално прешле границу, али су већ одлежали казне. У Ираку деца могу да кривично одговарају од девете године живота. „Ова предаја деце се догодила у присуству представника ирачког Министарства спољних послова, турске амбасаде у Багдаду и међународне организације УНИЦЕФ“, рекао је он.

Према саопштењу агенције «Ројтерс», још 1.100 деце бораца Исламске државе остаје са родитељима у затворима, чекајући одлуку ирачких судова. Најмање седморо деце је умрло због лоших услова у затвору. Неколико стотина адолесцената оптужено је за различита кривична дела од илегалног уласка у Ирак до учествовања у непријатељским акцијама Исламске државе. Око 185 деце од 9 до 18 година већ је осуђено на затворске казне и налазе се у багдадским затворима за малолетнике, у трајању од неколико месеци до 15 година. Ирачки судови разматрају на хиљаде људи осумњичених за тероризам, од којих су већина странци, при чему је ово питање с правног и политичког становишта веома тешко, јер многе земље одбијају да прихвате своје држављане. Недавно је ирачки председник Бахрам Салех отпутовао у Турску да разговара о овом питању с Реџепом Тајипом Ердоганом.

ИРАК

Виши духовни савет ирачких Језида одбило је да прихвати децу рођену као резултат силовања, која су била широко распрострањена током заузимања севера земље од терориста ДАИШ. Истовремено, Савет је најавио потребу да се „прихвате све преживеле жртве“ ове екстремистичке организације, „с обзиром да су пострадали мимо своје воље“, и послао представнике у Сирију да „претраже и врате све отете“. Међутим, у додатном појашњењу, Савет је потврдио да се одлука о повратку „не односи на децу рођену као резултат силовања, већ на децу родитеља Језида која су отета током инвазије исламиста на Сињар.“ Језиди су национална мањина у Ираку, која обухвата више од пола милиона људи који живе на северу земље. Језиди нису муслимани ни Арапи.

Исламска држава, која је 2014. године заузела огромне територије Ирака и Сирије, извршила је геноцид овог народа, сматрајући га „неверним“. У Сињару (покрајина Ниневија) терористи су убили мноштво деце, протерали десетине хиљада људи и силовали хиљаде девојака и жена. Језиди сматрају да је њихова религија настала пре неколико хиљада година на основу древне вавилонске религије, а западни научници називају ову религију мешавином зороастризма и манихејства. Језиди не препознају децу као део своје заједнице, ако њихови родитељи нису Језиди. Ово је затворена верска заједница која не прихвата представнике других религија. Деца рођена од Језидских жена после силовања од стране џихадиста, ирачке власти не региструју. Тренутно није познато колико је такве деце рођено од 2014. године. Према последњем попису становништва из Главне управе за питања Језида Министарства доброчинства Ирачког Курдистана, отето је 6.417 Језида, од којих је 3425 преживело, неки су се вратили у Ирак након пораза исламиста, а судбина осталих за сада је непозната.

С руског превео Зоран Милошевић

Извор:
БАЛКАНСКА ГЕОПОЛИТИКА