Информације о спајању Православне цркве Украјине и Украјинске грко-католичке цркве: пробни балон или „прозор Овертона “?

• Институт за спољнополитичке студије саопштио је да је добио грант од Европске уније за истраживање о спајању Православне цркве Украјине и Украјинске грко-католичке цркве. Саопштење је одјекнуло попут експлозије бомбе
• Европска унија је издвојила новац не само за истраживање, већ и за стварање мапе пута за уједињења ПЦУ и УГКЦ
• Све се то ради под покровитељством (подршком) Константинопољске патријаршије
• Овај генијалан образац који су смислили сарадници Института за спољнополитичке студије убудуће ће се користити за „екуменско уједињења и враћање православне и грко-католичке цркве византијског обреда под власт Васељенске патријаршије. Ради се о Албанској, Белоруској, Бугарској, Мађарској, Грчкој, Македонској, Румунској, Словачкој, Хрватској и другим грко-католичким црквама.“ 

ПИШЕ: Кирил Александров

Године 2020, 3. јуна Институт за спољнополитичке студије објавио је саопштење на својој веб страници у коме се наводи да је Европска унија доделила грант од 145.000 евра како би истражио могуће начине уједињавања  расколничке Православне цркве Украјине (ПЦУ) и Украјинске грко-католичке цркве (УГКЦ). Потом су се око ове публикације почели дешавати неки чудни догађаји. Већ следећег дана руководство Института избрисало је ове податке са своје странице и изјавило да се радило о лажном документу који је постављен неовлашћено од стране непознатог хакера. Међутим, то није било све. Следећег дана појавила се нова порука – да су хакери били управо они који су обрисали почетне информације о анкети. Шта се догодило? Хајде да размотримо.

Дакле, из најављених информација Института за спољнополитичке студије сазнали смо да:

• Европска унија је издвојила новац не само за истраживање, већ и за стварање мапе пута за уједињења ПЦУ и УГКЦ.
• Све се то ради под покровитељством (подршком) Константинопољске патријаршије.
• Ово уједињење предвиђа не само просто спајање УГКЦ и ПЦУ, већ и добровољни пренос парохија и имовине унијата у власништво тзв. Православне цркве Украјине.
• Овај генијалан образац који су смислили сарадници Института за спољнополитичке студије убудуће ће се користити за „екуменско уједињења и враћање православне и грко-католичке цркве византијског обреда под власт Васељенске патријаршије. Ради се о Албанској, Белоруској, Бугарској, Мађарској, Грчкој, Македонској, Румунској, Словачкој, Хрватској и другим грко-католичким црквама.“ То је био цитат.
• И још ће се истраживати и став украјинског друштва према свему овоме.

Испада да запослени у Институту за спољнополитичке студије, а не јерарси ПЦУ и УГКЦ, боље знају како да превладају четиристогодишње отуђење украјинских гркокатолика православног обреда од „окриља Васељенског патријархата“. Испада да би УГКЦ, која постоји од 1596. године, заправо требало да се распусти и све своје парохије преда заједно са свом имовином ПЦУ и то у року од годину дана. А Свјатослав Шевчук, ако следимо логику, мораће да се потчини Епифанију Думенку. Цео овај образац ће се такође користити у другим земљама.

Први утисак: ако ово није глупост, онда шта је? Ако анализирамо изјаве учесника предложеног уједињења, патријарха Вартоломеја, Епифанија Думенка и Свјатослава Шевчука, закључак можда и није тако јасан.

Отприлике пола године пре стварања ПЦУ и доделе томоса од стране патријарха Вартоломеја, лидер украјинских унијата Свјатослав Шевчук је изјавио: „Следећи корак (након стварања ПЦУ – ред.) је екуменски дијалог између УГКЦ и уједињеног украјинског православља ка обнови првобитног јединства ове цркве.“ После стварања ПЦУ, упутио јој је честитке новоизабраном лидеру Епифанију Думенку, у коме је стварање ПЦУ назвао „Божјим даром“ на путу ка „потпуном јединству Цркава Владимировског крштења“. Такође у тексту честитке биле су и следеће речи: „У овом важном тренутку пружам руку у име наше Цркве вама и свој православној браћи, позивајући вас да започнете пут ка јединству и истини“.

Епифаниј Думенко се спремно одазвао овом позиву и неколико дана касније лично се срео са Свјатослав Шевчуком. После овог састанка, он је изјавио: «Зацртали смо одређени пут сарадње у будућности и наставићемо да тражимо ону заједничку основу која ће нас ујединити. То је у области духовног образовања, у другим областима нашег битија. Одговарајуће комисије биће организоване у делу наше православне цркве и са стране Гркокатоличке цркве, да би заједно развити мапу пута даље сарадње.»

Став Константинопољске патријаршије о уједињењу ПЦУ и УГКЦ изнео је егзарх у Украјини архиепископ Даниил (Зелински) у интервјуу агенцији ВВС, од 11. јануара 2019. године. Тада је рекао да је «стварање ПЦУ дефинитивни предуслов за дијалог између православне и Гркокатоличке цркве. и проналажење пута разумевања.» А на додатно разјашњавајуће питање дописника ВВС, одговорио је: «Када за 10 или 20 година ПЦУ постане патријархат, биће могуће да се УГКЦ придружи овој Цркви?“ бивши егзарх је отворено и без ограда изјавио: «Сигуран сам да је то у потпуности могуће.»

Отприлике у исто време, лидер УГКЦ, Свјатослав Шевчук, говорио је о процесу уједињења римокатоличанства и православља: «Са православне стране овај процес води васељенски патријарх, а са римокатоличке стране Римска апостолска столица“, и још је додао «нико попут нас Украјинаца нема такву потребу за васељенским јединством Цркава.»

Остаје да се још окренемо и изјавама самих „првих лица“, о којима Свјатослав Шевчук говори да воде процес уједињења. Много је таквих изјава да уједињење православља са римокатолицизмом није само неизбежно, већ је и питање прилично блиске будућности. Ево примера:

„Једино што Римокатоличка црква жели и оно што тражим као њена глава је јединство са православном црквом“ (папа Франциско).

„Процес обнове јединства између наших светих Цркава је неповратан, понекад спор, понекад се суочава са проблемима“ (патријарх Вартоломеј).

Пре скоро годину дана патријарх Вартоломеј на дан обележавања сећања на свете апостоле Петра и Павла (по грегоријанском календару) послао делегацију  у Ватикан са поруком, у којој је још једном уверавао папу Франциска да се залаже за уједињење и спремност да призна примат Рима. «Обнова заједништва између наших цркава остаје наша искрена нада, главни предмет наших молитви и циљ дијалога. (…) Поново потврђујемо своју посвећеност нашем заједничком напретку уједињењу наших цркава.»

Папа је био толико обрадован да је фанариотској делегацији неочекивано поклонио мошти светог апостола Петра. Како је касније тврдио, по надахнућу одозго.

Стога, у случају информација из украјинског Института за спољнополитичке студије, при чему није важно да ли су оне лажне или тачне, не примећујемо ништа друго до технологију «прозора Овертона». Није важно да ли су хакери или не, али информације су бачене, преговара се и постепено се навикава на саму идеју уједињења „православних“ са гркокатолицима.

Да, пројекат који је назван: „Проучавање јавног мњења грађана о обезбеђењу најефикаснијих начина присаједињења Украјинске и Русинске грко-католичке цркве у Православну цркву Украјине, као и стварање мапе пута за коришћење украјинског искуства за екуменско уједињење православне и грко-католичке цркве византијског обреда“ , препун скандалозних теза као што је пренос црквене имовине са УГЦЦ на ПЦУ, пројекат обилује и скандалозним тезама попут предаје имовине унијата ПЦУ. У светлу перспективе уједињавања Ватикана и Фанара, под којима многи погрешно разумеју уједињење римокатоличанства и православља, римокатоличке цркве источног обреда могу се вратити под „окриље васељенске патријаршије“, док сама та «Васељенска патријаршија» признаје примат главе Ватикана. У овој шеми, дакле, сваки учесник ће моћи да реализује своје интересе и велике амбиције.

На овај начин Украјина заиста постаје полигон за покретање обрасца уједињења Ватикана и Фанара. А то што нову унију очигледно припремају за 2025. годину, када ће се прославити 1.700 година Првог васељенског сабора, указује да ћемо у блиској будућности видети много више занимљивих догађаја и изјава, у почетку апсурдних, али потом у потпуности реализованих.

С руског превео Зоран Милошевић

Извор:
БАЛКАНСКА ГЕОПОЛИТИКА