Разгледница из Будве

Политичка пропаст јесте кад полиција хапси градоначелника Будве, а енергију драме са позорнице, уземљује у затворску бетоњерку

Пише: Бећир Вуковић

Можда је негдје дошло прољеће, овдје, у Будви, није долазило. Не може ни љето доћи док прољеће не прође. Свеједно, на основи прогноза озбиљних политичких метеоролога, љето у Будви неће ни долазити. Власт ће жртвовати и љето да би сачувала – корону.

Неће нашкодити једно питање уз јутарњу кафу код Крста: је ли парадоксално да је криминал боље организован од државе, знајући да и државом и криминалом управљају исти људи.

Ако боље размислимо, и није парадоксално. Парадоксално би било да је држава боље организована од криминала, наравно, под наведеним условом, да и државу и криминал контролишу исти људи.

Кад би нам држава била организована као што је организован организовани криминал, гдје би нам био крај. Будва би била ко – Мајами.

Како год, нема власти узмицања са терена криминала, и обратно, криминал се мора држати стратегије власти. Ова врста доктрине манихејства може трајати до унедоглед, све док се једна страна не преда (или, положи оружје, свеједно), и придружи се побједничкој страни. Читалац (уз јаје на око), примјећује да је сасвим свеједно ко је побједник, а ко се придружио побједнику. У антици било је важно, у модерним, демократским временима, сасвим небитно…

Криминалци не умију да владају, али умију да чувају власт. Лако је владати ако можете да украдете и људе. У историји од Атине до Будве, није забиљежено да је неко украо члана Сената, односно, Парламента. У Будви је украден – члан Парламента – али, није киднапован. Онда, по новој теорији бесудне државе, испада да је посланик – легално украден.

Кад се изгуби квантум разума, то јесте самосавлађивања, украде се нешто са једне стране, што баш недостаје другој страни. Лопов, са друге стране, једноставно то – нешто – наочиглед вас – стрпа у џак. Игром случаја да се предмет крађе, који је стрпан у џак, презива Џаковић.

Некад је Будва била – Град театар. Али, опет се потврдило да су култура и држава – у антагонистичким односима. Историја учи да све велике епохе културе истовремено су епохе политичке пропасти. Политичка пропаст јесте кад полиција хапси градоначелника Будве, а енергију драме са позорнице, уземљује у затворску бетоњерку.

Видјели смо и акцију полиције дресиране за бруталност. У диктаторским режимима, научили смо, полиција је лишена основне сврхе.

Полицајца, који је кољеном притискао врат посланика, обезбеђивао је његов старешина. Очито, црногорски полицајац био је инспирисан америчким полицајцем. На страну, што је тај полицајац, кољеном угушио и овогодишњу туристичку сезону.

Нигдје, па ни у Црној Гори не може се избјећи – суштинско. У Америци, бијелац је кољеном угушио – убио црнца. У Црној Гори, муслиман је кољеном притискао врат Србину. То што поређењем олакшавамо суштинско разумијевање бруталности полиције од Америке до Црне Горе – надам се неће изазвати приговор.

Лопови, лажови, лицемери, грађански идеолози рећи ће да овдје нису у питању националне подјеле. Све лажући и јашући на сипљивој кобили са националним уздама, контролишу приватне посједе.

Ако нису у основи националне подјеле, откуда онда фашистичка дискриминација Срба у Црној Гори.

Не замјерите што се јутрос у Будви пјесник одлучује за реални а не привидни свијет: научила га историја распадања бивше државе под лажном фирмом – братство и јединство. Копита тога братства ударају и данас по Будви. Свједочи реалност коју и пјесник мора прихватити.

Једно је кад свједоче чула, а друго је кад свједочи – кољено – које још није постало – орган чула.

Сиоран се не сјећа доба кад неки европски властодржац није заслуживао вјешала. Тако је било док се нису увезали демократија и криминал. Сада, такве ствари они међусобно решавају – и завршавају.

Уз кафу у „Јадрану“ код Крста, да не пропустимо гледиште једне посланице из Будве. Елем, ова знаковита грађанска идеолошкиња и колумница „Vijesti“ научава, како, она, неће ставити свој потпис за политизацију литија. Само је посланица – професорица, преумила да ово није Атина, него Будва. Професорица лоше преписује и прописује атинску идеју грађанина. О, грађанко, Будванска…

Извор:
ИН4С