УНИВЕРЗИТЕТСКИ ПРОФЕСОРИ: Полиција злоупотребљена због политичких циљева једне партије

фото: Sputnik / Небојша Поповић

Црногорска полиција све учесталије, провидније и бруталније постаје средство политичке структуре која је нештедимице и немилосрдно злоупотребљава за заштиту властитих партијских интереса, оценило је 46 универзитетских професора поводом актуелних дешавања у Црној Гори, преносе „Вијести“.

Они су апеловали на, како наводе, релевантне међународне институције да допринесу спречавању кршења основних људских права и урушавања демократије, која је, „опет по међународним истраживањима, ионако угрожена у Црној Гори“.

Саопштење преносимо у целости:

„Сматрамо да је наша морална и грађанска дужност да, превасходно као слободни и слободно-мислећи људи, а онда као грађани ове земље, и, у коначном, као универзитетски професори дигнемо глас против насиља и репресије.

Оштро осуђујемо употребу бруталне силе и злоупотребу полицијских снага у остваривању политичких циљева једне партије, а под плаштом борбе за поштовање закона и демократије. Осуђујемо кршење изборне воље грађана омогућене овом злоупотребом.

Ово је, нажалост, земља у којој, колика год да је диспропорција између броја полицајаца и броја становника, има довољно битнијих послова за све припаднике наших многољудних полицијских снага. У случају да су заборавили, да набројимо само неке: мафијашки кланови и обрачуни у којима страдају невини, срамоћење државе и војске употребом њихових превозних средстава за превоз наркотика, корупција у политици, правосуђу, итд.

Судећи по званичним истраживањима, просечан малолетник може лакше да дође до опојних дрога него до флаше алкохолног пића у маркету. Зар ово није забрињавајући податак којим би наши органи реда требало да се позабаве, и то по хитном поступку?

Нису ли ово приоритетнија посла од привођења свештених лица под окриљем ноћи и батинања легитимно изабраних општинских функционера у Будви у рану зору? То су доба дана када делују они од којих полиција треба да нас штити. Зашто и како су наше полицијске снаге преузеле модус операнди оних који би требало да су им противници?

Сведоци смо да, након проглашења краја пандемије и престанка неопходности поштовања било каквих мера, у земљи у којој нема оболелих од ковида 19, полиција, коју ми, грађани – порески обвезници, плаћамо из свога џепа, све учесталије и све провидније и бруталније постаје средство политичке структуре која је нештедимице и немилосрдно злоупотребљава за заштиту властитих партијских интереса.

Еминентни правници, а и обична здраворазумска логика нам кажу да је немогуће прогласити крај пандемије тако што ће се дозволити окупљање 200 људи на једном месту, али не и 201 човека, јер у том случају постоји опасност од заразе. Или је крај, или није?! Или мере важе за све или не важе ни за кога?! Зашто се хапсе свештена лица у земљи у којој су донедавно владике столовале и чију су слободу браниле пером и мачем, мудрошћу и храброшћу? Да ли је у питању жеља да се понизи институција која, по званичној статистици, има највећи углед међу грађанима? Не улазећи у метафизички и духовни контекст ове приче, ми, као значајан дио академске заједнице Црне Горе, питамо због чега се крше грађанска, уставом загарантована права тих људи, док се готово свакодневно дешавају мафијашки обрачуни усред бијела дана, у строгим градским језгрима?

Нема ли наша анти-терористичка јединица важнијег посла на приморју од обезбеђивања багера за рушење конака у којем живе четири монахиње? Да ли је то једина бесправно започета зграда у Црној Гори и јесу ли њени будући становници опаснији од житеља неких мало западнијих места тог истог нашег лепог приморја, због којих специјалне јединице и постоје?

Такође, подстакнути јутрошњим дешавањима у Будви, питамо се чему наоружане специјалне полицијске јединице и чему демонстрација силе приликом привођења легитимно изабраних функционера у општини Будва?

Апелујемо на све слободоумне људе, цивилни сектор, организације за заштиту људских права да се огласе и да сви заједно, на миран и цивилизован начин, дођемо до решења које ће спречити немиле последице и ескалацију проблема његовим претварањем у сукобе. Апелујемо и на релевантне међународне институције да допринесу спречавању кршења основних људских права и урушавања демократије, која је, опет по међународним истраживањима, ионако угрожена у Црној Гори.

Цивилизовано и достојанствено, јуначки, али и чојски, због предака, али и потомака, сачувајмо смиреност, мир и мудрост и не дозволимо да закон, тачније безакоње, јачег буде једина мера (не)слободе у нашој земљи“, наводи се у саопштењу.

Саопштење су потписали: Проф. др Неда Андрић ванредни професор, Мр Небојша Бановић, Мр Дарко Благојевић, проф. Др Нада Благојевић редовни професор, проф. др Владимир Божовић редовни професор, проф. др Драга Бојовић ванредни професор, проф. др Борис Брајовић редовни професор, проф. др Весна Братић ванредни професор, проф. др Радош Булатовић редовни професор, Др Љиљана Вујадиновић, Др Весна Вукићевић, Мр Јелена Газдић, Др Владимир Добричанин, проф. др Владимир Дрекаловић ванредни професор, Мр Стеван Ђурђевић, проф. др Игор Ђуровић академик, проф. др Жана Ковијанић Вукићевић редовни професор, проф. др Миодраг Јовановић редовни професор, проф. др Здравко Кривокапић редовни професор, Доц. др Душан Крцуновић.

Затим проф. др Предраг Живковић редовни професор, проф. др Радомир Зејак редовни професор, Др Васиљ Јововић, Проф. др Маја Костић-Мандић редовни професор, проф. др Саво Лаушевић, Др Срђан Мараш, проф. др Саво Марковић редовни професор, проф. др Гордана Мијовић, ванредни професор, проф. др Предраг Милачић редовни професор, проф. др Ратко Митровић редовни професор, проф. др Данило Мрдак ванредни професор, проф. др Милијана Нововић Бурић ванредни професор, Мр Видосава Остојић, Др Владимир Остојић, проф. др Драго Перовић ванредни професор, проф. др Миленко Поповић редовни професор, проф. др Миливоје Радовић редовни професор, Доц. др Горан Радоњић, Мр Обрад Самарџић, проф. др Јелица Стојановић редовни професор, проф. др Лидија Томић редовни професор, проф. др Радослав Томовић ванредни професор, Доц. др Горан Ћеранић, Мр Радоје Фемић, проф. др Мара Шћепановић редовни професор и проф. др Раде Шаровић, ванредни професор.