Часлав Д. Копривица: Лаж о Косову је највећи непријатељ

Реч проф. др Часлава Копривице на оснивачком сабрању Покрета за одбрану Косова и Метохије

Поштовани саборци, уважени саоснивачи, драги пријатељи,

Часлав Д. Копривица на оснивачком сабрању Покрета (Извор: Снимак екрана/Хелмкаст)

Ми данас овдје не правимо један покрет, већ, као дио српског народа, желимо да учествујемо у његовом стављању у покрет, у националном самопокретању које треба да га спасе од пројектоване самоубилачке летаргије, која, уколико се не заустави, може водити његовом уништењу. Овај Покрет зато није један од међу могућим покретима у нашем друштву, који се оснивају због ових или оних посебних, мање или више важних циљева. Не, наш Покрет раван је покретању народа суоченог са ужасном пријетњом идентитетског уништења, које би наступило ако бисмо добровољно одустали од Косова и Метохије. А баш то је коначни циљ политике активног одустајања од Косова и Метохије, коју већ осам година, све снажније, све вјештије и све лицемјерније, воде актуалне српске власти. Задатак који смо ми, оснивачи, и они који су суштински с нама и који ће нам се тек прикључивати, препознали као нешто незаобилазно, неодољиво, подједнако је частан колико и голем. Наиме, на концу, када би овај свијет и ово друштво били ваљано устројени, када не би било препрека да се наш глас чује, не би смјело бити суштинске разлике између Народа и Покрета – тј. између онога што Покрет чини и онога што српски народ јесте. Покрет би требало да постане једна, тешким историјским тренутком изазвана пројава онога што српски народ јесте.

Ако је Косово оличење нашег бића, жива истина нас самих, тада пут одрицања од њега може водити само преко порицања истине, тј. преко лажи. Зато не треба да зачуди то што се никада толико лажи о Косову и Метохији, лажи свих степена и врста – од елементарне, фактографске, преко „тешких“ неистина, па до „метафизичке“ лажи – није износило с највишег мјеста српске власти; притом се непрекидно позивајући на „истину“, на то како баш и само они, први пут у историји, имају смјелости да нам кажу тобожњу „истину“ о нашој завјетној колијевци. То заиста јесте „смјелост“, али посебне врсте – смјелост оних људи који се не боје суда ни људскога, нити Божанскога, људи спремних да на себе, али и на све нас и наше потомке – уколико им се достојно не супротставимо, навуку проклетство издаје Светогā, издаје смислотворног залога нашега народнога трајања. Баш зато, демонски упорној вољи за велеиздају самог врха српских власти, велеиздају безмало равној свеиздаји, треба супротставити још одлучнију, изнова, по ко зна који пут у нашој повијести обновљену вољу за вјерност себи самопокренутога Народа.

Најпослије, наша трезвена побуна против рушилачке неистине којом смо годинама засипани, за сваког од нас је неизбјежна и из још једног личног, наиме моралног разлога. Растемељитељска велелаж српских власти о Косову и Метохији за нас Србе није погубна само политички, геополитички, историјски, колективноидентитетски. Пристати на то да нам се пропагандом отклони савјест, а лажима испуни свијест, допустити да нам унутрашњост, та истинска стварност унутрашњег човјека, буде преобликована по вољи наших локалних тиранā памћења, значи губљење самопоштовања и достојанства сваког од нас понаособ, као личности. Онај ко служи лажи, али и онај ко је прими за истину, постаје етички обездомљен, постаје духовни бескућник, обезљуђена љуштура која вријеђа поредак свијета  и смисла.

Јуче сам током разговора са једним од наших саоснивача са самога југа Косова и Метохије више пута једва разабирао шта ми говори – од заглушујуће дјечје граје с његове стране везе. Наизглед, дјеца су нам сметала да причамо, али, суштински, ми смо причали о тој дјеци, о нашој дјеци од којих властодршци Србије желе да нас „разграниче“. Баш та дјеца су, више од других људи, и више од наше дјеце са других мјеста, морална предстража суверености наше државе, Завјета нашег народа, те образа свакога од нас. Најмање што на сваки начин морамо настојати да урадимо јесте да не допустимо никакво „разграничење“, нити било какву другу, кукавичјом и кукавичком лажју обавијену верзију предаје Косова и Метохије.

Е, то је „За нашу децу“ – и зато не смијемо да не успијемо.

Извор: Стање ствари