„Тик Ток” – дечји изазови опасни по живот

Овом апликацијом млади често шире бизарне експерименте који могу довести до фаталних последица

Спуштање низ стрму падину у воду и прескакање и склекови испод љуљашке у покрету, само су неки од садржаја на апликацији

Тик Ток, једна од најпопуларнијих апликација на свету, а у последње време и у Србији, постаје све опаснија за оне који је користе. Иако је првенствено намењена за креирање и дељење кратких видео-форми, све чешће се користи за постављање изазова међу корисницима који су најблаже речено – бизарни: од лизања ве-це шоље као доказа да не можете да оболите од вируса корона, до стављања хемијских средства на очи како би се променила њихова боја.

Необични изазови доносе лајкове, популарност и могућност да снимак постане доступан корисницима апликације широм света, а саговорници „Политике” сагласни су да би дете, уколико им родитељи забране коришћење „Тик Тока”, вероватно било изопштено из друштва. Зато га, објашњавају, треба научити како да користе апликацију и оснажити да под притиском друштва, одговарајући на изазове, не ризикује свој живот зарад виртуелне популарности.

Тимеа Кукла из Фондације „Тијана Јурић” каже да осим што пристају на бизарне изазове, деца која користе „Тик Ток” углавном неадекватно намештају основна подешавања апликације, због чега предатори, на веома једноставан начин, могу да дођу до њихових личних података.

– Као проблем код коришћења „Тик Тока” навела бих и прикупљање и продају личних података. „Тик Ток” је прошлог фебруара у Америци морао да плати казну од пет милиона долара због прикупљања личних података деце млађе од 13 година. Такође, доказано је да ова апликација својим алгоритмом фаворизује белце, богате и конвенционално привлачне особе тако што њихове видее приказује већем броју корисника. Уколико је креатор „Тик Ток” садржаја лошијег финансијског статуса, гојазан, има инвалидитет или је припадник геј популације, њихов садржај се приказује мањем броју људи или се потпуно блокира – објашњава за „Политику” Тимеа Кукла.

Према речима наше саговорнице, тешко је утврдити колико деце и младих у Србији користи ову апликацију, али да је сигурно велики број с обзиром на то да популарност апликације расте свакодневно као и да је „Тик Ток” у свету преузет више од милијарду пута.

– Што се тиче нежељених поседица, фондација за сада нема податке да су се у Србији догодиле озбиљније незгоде проузроковане коришћењем ове апликације, али су нас контактирали забринути родитељи након што су им деца скренула пажњу на популарне видее који круже „Тик Током” и охрабрују ризична понашања. Неколико светских портала указало је на штетност ове апликације тек након што су се догодиле бројне незгоде, укључујући једно дете које је пало у кому услед повреде главе. Дотад, нико није водио рачуна шта деца, тинејџери и млади раде и гледају на „Тик Току”. У Америци се један од изазова који кружи овом апликацијом толико отргао контроли да је полиција у званичном саопштењу за јавност најавила да ће даље практиковање тог изазова резултирати казном, па чак и хапшењем. Зато је важно да подигнемо свест код деце и других корисника апликације о њеној штетности – наводи наша саговорница.

Зато, како каже, деци саветују да буду опрезна и подесе апликацију тако да могу да с њима контактирају само пријатељи. Такође, предлаже да на листу пријатеља додају само људе које познају и да не отварају и не одговарају на поруке које им шаљу непознати људи.

– Такође је битно да дете пријави одраслој особи од поверења сваки вид сумњиве комуникације или садржај који га узнемирава – наглашава Кукла.

Да популарност „Тик Тока” свакодневно расте сагласни су и у Фондацији „Шер”, која се, између осталог, бави и дигиталном безбедношћу. Оно чега сви треба да будемо свесни, наглашавају у овој фондацији, јесте да када једном нешто поделимо на интернету то заувек остаје ту.

– Приликом инсталирања апликација мало ко чита услове коришћења и правила приватности, корисници уопште нису ни свесни за шта се све користе њихови подаци. Основно правило већине апликација је да особе млађе од 13 година не могу да поседују профиле, док у Србији, у складу са законским оквиром, деца млађа од 15 година не могу без сагласности родитеља да отворе профиле. Оно што је потпуно јасно јесте да је немогуће контролисати ова правила. Једино што нам преостаје и од изузетне је важности јесте управо подизање свести и медијске писмености првенствено код родитеља, а затим и код деце. Родитељи морају бити упознати с технологијом коју користе њихова деца и предочити им ризике, исто тако морају се поштовати и дечја права. Тешко је успоставити баланс између контроле и поштовања дечјих права, али то нам је управо и донело ново дигитално окружење – закључује Невена Кривокапић из Фондације „Шер”.

Извор: Политика