Подгорица манипулише законима у покушају да заустави литије

Црна Гора нема утемељење у закону за ограничење броја људи на скуповима, то ради само да би онемогућила литије, а понуда Владе у Подгорици да привремено обустави примену Закона о слободи вероисповести до изјашњења Уставног суда и Европског суда за људска права је обична „кафанска прича“.

Ово за Спутњик тврди адвокат из Бара Божидар Чармак који каже да држава злоупотребљава Закон о заштити становништва од заразних болести како би нови талас литија покренутих због Закона о слободи вероисповести којим се предвиђа да држава постане власник свих верских објеката.

Манипулација законом

Чармак објашњава да у Закону о заштити становништва од заразних болести постоји одредба (члан 54) којом је предвиђено какве тачно наредбе могу да се издају.

„Тај члан закона садржи пет наредби које могу да се издају. Ограничење окупљања на број од 200 људи не постоји према том Закону, значи може да постоји забрана јавног окупљања, али не и ограничење. Дакле, ове наредбе које су издате немају везе са законом, да не кажем да су – измишљене. Министарство здравља се крије иза тога и себи приписује овлашћења која нису покривена законом,“ објашњава он.

Чармак подсећа да је 1. јуна уредба о забрани на јавно окупљање укинута у потпуности што подразумева да не може бити лимитирано окупљање, јер то закон не предвиђа.

„Јавна окупљања су дозвољена и не могу бити ограничена неким бројем људи него у потуно дозвољена. Дакле, то може само да са ограничи новом наредбом или ванредним стањем,“ тврди наш саговорник, ког црногорска јавност познаје још из првог таласа литија. Он је наиме почетком марта приведен у полицију усред ноћи јер је кренуо на ходочашће од Бара до цетиња носећи готово двометарски крст донет из Јерусалима.

Превара са Уставним судом

Чармак је децидан да је овим ограничењем које није засновано на Закону извршна власт прекршила гарантована људска права и слободе која се могу бити ограничити „само законом“, а ограничења, како каже, „не смеју да се уводе у друге сврхе, осим оних ради којих су прописана,“ у овом случају због корона вируса.

Саговорник Спутњика је такође прокоментарисао са правног аспекта понуду власти да се Закон о слободи вероисповести привремено суспендује док се о томе не изјасни Уставни суд Црне Горе и Суд у Стразбуру. Он објашњава зашто не мисли да је та понуда власти искрена.

„Уставни суд није реаговао до данас иако види у којој је кризи држава због овог закона. Није могуће да Уставни суд није приметио одржавања литија са више хиљада људи. Значи, то је глупост и тај аргумент не може да стоји. Јер ако Суд не сматра да треба да реагује по службеној дужности то аутоматски говори да постоји неки унапред припремљен став и да ће с понашати као у неким другим ситуација када је, на пример, дао за право бившем председнику Филипу Вујановићу да се трећи пут кандидује за ту функцију иако је у закону наведено да је то могуће само два пута,“ подсећа Чармак.

Он је уверен да власт на овај начин жели да онемогући литије, јер како каже, да је имала намеру да трајно укине спорни закон она би то урадила. Још ако се има у виду да је и ЕУ поздравила овај потез Црне Горе, по мишљењу Чармака, јасно је да је реч о још једној перфидној игри која треба да покаже да су литије – непотребне.

Представа због избора

Чармак подсећа и да Уставни суд тренутно функционише као крњи орган јер нема председника. „Зато су буквално измислили функцију председавајућег како би неко могао да потписује одлуке. А ово не даје ни гаранције да ће овај суд бити непристрасан“, уверен је адвокат. Он објашњава и да што се тиче саме идеје да се закон привремено суспендује, ако је власт заиста искрена, требало би да донесе нови предлог закона којим би се побио донети Закон о верским слободама, односно био у истом правном нивоу.

„Предлог тог закона би морала да изнесе Влада а како га нико још није видео значи да је све на нивоу „кафанске приче“ у згради владе“, наводи наш саговорник.

Само помињање Европског суда за људска права је такође глупост, тврди Чермак, јер тај суд нема надлежност над уставним питањима. Он може, објашњава адвокат, да делује по појединачном акту, ако се рецимо појединцу нека пресуда коју је донео Основни суд не допада а исто одлучи и Виши и Врховни и Уставни суд, он  тек онда може да се обрати Европском суду за људска права.

„Тај суд не одлучује о уставности нечијих закона. Нема ту надлежност. Он делује у појединачним случајевима. Значи, то је гаф, прича за незналице и за јавност“, примећује Чармак.

Он је уверен да се власт у Црној Гори на овакав потез одлучила због избора које чекају Црну Гору септембру, јер купује време и ослобађа простор за изборне радње. Чармак додаје да је такође, док год трају литије, за власт много теже да се бави разним „предизборним трговинама“ на локалном нивоу.

Извор:
ПОГЛЕД.МЕ