ПРАВА МАМА

категорија Православље / дана 11/06/2020 у 3:43 часова /

Прошла су три мјесеца.

Здраво, мали!
Здраво, а ко си ти?
Ја сам твој Анђео чувар.
А од кога ћеш ме чувати? Ја сам овдје и нигдје се одавдје не мичем.
Баш си смијешан! Како ти је ту?
Добро сам. Али моја мама нешто сваки дан плаче.
Не брини се, одрасли су увијек нечим незадовољни! Што је најважније, ти доста спавај, скупљај снагу, она ће ти још како требати.
А јеси ли ти видио моју маму? Каква је?
Наравно, ја сам увијек поред тебе. Твоја мама је лијепа и веома млада.

Прошла су још три мјесеца.

Јој, шта сад да радим? Као да ми неко гура руку, већ другу чашу вотке сам просула. Не можеш ни накуповати вотке!

Анђеле, јеси ли овдје?
Наравно, овдје сам.
Данас је мами нешто баш лоше. Цио дан плаче и свађа се сама са собом.
Не обраћај пажњу. Ниси још увијек спреман да видиш свијет?
Мислим да јесам спреман, но… веома се бојим. А шта ако се мама још више узнемири када ме види?
Шта ти је, она ће се сигурно обрадовати. Зар је могуће не завољети таквога малишана као што си ти?
А како је тамо? Шта се налази тамо, изван стомака?
Овдје је сада зима. Около је све бјелина и падају лијепе пахуљице. Ускоро ћеш све сам видјети.
Анђеле, спреман сам све да видим.
Хајде онда! Малени, чекам те.
Боли ме и страх ме је!

Ох, мајко моја, боли! Еј, помозите! Барем неко… Шта да радим овдје сама? Помозите, боли…

Малишан се родио веома брзо без ичије помоћи. Вјероватно се бојао да причини мами бол.

Након једног дана, увече, на крају града, у близини стамбених зграда.

Сине, не љути се на мене. Сада је такво вријеме, нисам ја једина. А и шта ћу са тобом? Преда мном је читав живот. А теби је свеједно, ти ћеш једноставно заспати и готово…

Анђеле, гдје је отишла мама?
Не знам, не брини се, ускоро ће се вратити.
А што ти је такав глас? Ти плачеш? Молим те реци мами да пожури, овдје ми је веома хладно.
Не малени, не плачем, учинило ти се. Сад ћу је довести! А ти немој да заспиш, него плачи. Гласно плачи!
Не, ја нећу плакати, мама ми је рекла да треба да спавам.

За то вријеме у оближњој згради од пет спратова, у једном од станова су се препирали муж и жена.

Не схватам те! Куда ћеш? Напољу је већ мрак! Постала си несносна после те болнице! Љубави, ми нисмо једини, хиљаде парова имају ту дијагнозу бесплодности. И они се некако носе са тим.
Молим те, обуци се и хајде са мном.
Гдје?
Не знам ни сама! Просто осјећам да морам негдје да идем. Молим те, вјеруј ми на ријеч.
Добро, али посљедњи пут! Чујеш ли, посљедњи пут ћу те послушати!

Из хаустора изађе пар. Жена је ишла испред брзим кораком. Мушкарац ју је пратио у стопу:

Љубави, имам такав осјећај да идеш по већ одређеној стази?
Нећеш ми вјеровати, али ме неко води за руку.
Плашиш ме. Обећај ми да ћеш сутра читав дан лежати у кревету. Телефонираћу твоме љекару!
Тише… Чујеш ли, неко плаче?!
Да, с те стране се чује плач дјетета.