Добро је кад деца имају равноправан контакт са оба родитеља
Центри за социјални рад годинама рак рана социјалне политике у Србији
- Министра рада, запошљавања и социјалне политике Зоран Ђорђевић треба хитно сменити, односно заменити у наредној влади, и спровести масовне полицијске контроле центара за социјални рад и надлежне инспекције министарства.
- Да би се зауставила растућа малигност центара за социјални рад неоходно је предузети статешке мере политичких власти и врха тужилаштва
- У центрима за социјални рад, у којима столују углавном жене са образовањем са којекаквих места из Бијељине, Приштине, Брчког, итд., масовно доносе незаконите, неморалне и нестручне одлуке које основни судови, у којима такође седе искључиво жене, оверавају печатом и понављачки преписују у својим пресудама.
- Неопходно је и да се судије едукују у начинима на које се питања старатељства над малолетном децом решава у развијеним земљама
- У Аустрији и САД стандардни модел регулисања провођења времена деце са родитељима је пола-пола, што значи да деца фактички имају равноправан контакт са оба родитеља, чиме се обесмишљава сваки „родитељски рат“ и, најважније, штите интереси најрањивијих.
Пише: проф.др Александар Фатић *
Србија је током последњих година била поприште низа трагедија у и око центара за социјални рад.
Страдала су деца, жене и мужеви, који су, у случајевима када су извршили злочине, потом починили самоубиство, а у једном случају је мушкарац под неразјашњеним околностима скончао у затвору.
У свим случајевима, насиље је избијало због некомпетентног и неморалног поступања радника ових центара, који су, у синергији са судовима, малолетну децу некритички поверавали мајкама које су их одузимале од очева.
У једном случају, једној трагедији, мајка којој су деца поверена, и то на начин да их је отац виђао под надзором, у центру за социјални рад, већ је кривично осуђивана због одузимања деце од оца. То све говори о раду центара за социјални рад, али и судија који са њима сарађују.
Центар за социјални рад у Раковици који није радио добро
Центри за социјални рад су постали центри неправде, занемаривања и злостављања немоћних
Након губитка живота и трагедија, надлежно министарство, које води СНС кадар, иначе економиста по образовању (са дипломом са Мегатренда“), козметички је спроводило “надзор”, након чега није поднета ни једна кривична пријава против социјалних радника, нити је ико од њих добио отказ.
Годинама су центри за социјални рад рак рана социјалне политике у Србији и центри неправде, занемаривања и злостављања немоћних.
У најновије време, те жртве су углавном мушкарци, јер савремена тоталитарна феминистичка идеологија портретише жене као жртве, а мушкарце као насилнике, те аутоматски сугерише да децу треба поверавати мајкама, противно закону, уставним начелима равноправности полова, грађана и родитеља, и тековинама савремене европске правне и политичке традиције.
Тако се данас у центрима за социјални рад, у којима столују углавном жене са образовањем са којекаквих места из Бијељине, Приштине, Брчког, итд., масовно доносе незаконите, неморалне и нестручне одлуке које основни судови, у којима такође седе искључиво жене, оверавају печатом и понављачки преписују у својим пресудама.
Они мушкарци који не могу да поднесу ту врсту неправде и понижења, понекад, прибегавају очајничким радњама, што само указује на степен друштвене опасности од нерада и некомпетентности у центрима за социјални рад и породичним одељењима основних судова у Србији.
У недавном гостовању у Институту за филозофију у друштвену теорију, амбасадорка Израела Алона Фишер Кам је употребила занимљив термин који може објаснити и овај феномен: социјални екосистем. Kао што је стручност екосистем који влада, рецимо, у неким научним институтима, тако је и нестручност екосистем, који влада у социјалној политици у Србији, а посебно у области поверавања малолетне деце.
Амбасадорка Израела Алона Фишер зна колико је важна висока стручност у области социјалног старања о деци (Фото: Ана Паунковић)
Екосистем сексистичке дискриминације у центрима за социјални рад до сада није наишао на гнев и реакцију друштва, па ни универзитета, и због тога су изгубљени људски животи. Дрскост овог екосистема дискриминације и нестручности је толика да се јединке које чине његову популацију чак усуђују да упућују претње пристојним људима који доводе у питање њихов нерад и злоупотребе.
Социјални радници продавали децу
У Србији је током протеклих година еруптирало неколико скандала у вези са центрима за социјални рад.
Дугогодишњи скандал са продајом беба из породилишта, на који су реаговале и европске институције, и даље је нерешен, а центри за социјални рад су и ту играли улогу.
Само током протеклих неколико месеци, у Алибунару је откривена занемарена породица у којој је центар за социјални рад пустио малолетну децу да, фактички као бескућници, брину о браћи и сестрама и није им помогао, а у Врању и Kуршумлији су ухапшени социјални радници који су продавали децу за усвајање, за поклоне, тачније за скупе мобилне телефоне.
Нашој познатој интелектуалки Мили Алечковић су одузели дете коме је била хранитељ, између осталог зато што је, без сагласности центра за социјални рад, дете водила на пут у Париз, где је живела и школовала се, и нико због тога није одговарао.
Овај аутор зна за случај у коме је центар за социјални рад дете поверио мајци у време док је истој тој мајци била изречена хитна мера забране приласка оцу, а била јој је изречена и мера забране приласка детету самом, те којој је суђено због насиља у породици. Све ове злоупотребе пролазе без одговарајуће реакције надлежног тужилаштва и полиције, за шта одговорност сноси сам врх државе.
Решења за проблем растуће малигности коју представљају центри за социјални рад и надлежно министарство које заташкава њихове злоупотребе је једноставно, и подразумева неколико стратешких потеза од стране политичких власти и врха тужилаштва.
Мере за решавање криминала у центрима за социјални рад
- Први корак у борби против криминала у центрима за социјални рад мора предузети републички тужилац, а то фактички значи извршна власт. Неопходно је да у случају свих кривичних пријава против социјалних радника процедура буде да криминалистичка полиција одмах одузима предмете и да се, у свим случајевима у којима пријаве нису очигледно неосноване, рутински одређује задржавање од 48 сати и да се предлаже притвор до 30 дана за све социјалне раднике за које постоји сумња на било какве злоупотребе. За овакво поступање се мора издати обавезујуће упутство свим тужиоцима од републичког тужиоца. Такво поступање је неопходно због заштитете интегритета поступка, јер су социјални радници способни, и склони, да фалсификују документе, накнадно фабрикују различите “процене” и налазе, те да на тај начин кривотворе доказе или да их уништавају.
- Потребно је да судије у породичним рефератима на нивоу основних судова прођу ре-едукацију у примени Породичног закона, тако да одредбу закона да се приликом одлука о поверавању малолетне деце мора прибавити мишљење институције која се бави породицом. И да се та мишљења не тумаче тако да аутоматски пишу дописе центрима за социјални рад и да њихова мишљења преписују у пресудама, него да праве разлику између прибављања мишљења и оцене тог мишљења, тако да одлуке супротне некомпетентним и неуверљивим мишљењима социјалних радника буду рутинске.
- Неопходно је и да се судије едукују у начинима на које се питања старатељства над малолетном децом решава у развијеним земљама. Пошто је питање старатељства често фактор сурових обрачуна родитеља, посебно жена са мужевима који су их напустили, неутралисање таквих ратова је најефикасније када је стандардни начин решавања спорова обесхрабрујући за спорове родитеља око старатељства.
Најважније је штитити интересе најрањивијих
У Аустрији и САД стандардни модел регулисања провођења времена деце са родитељима је пола-пола, што значи да деца фактички имају равноправан контакт са оба родитеља, чиме се обесмишљава сваки “родитељски рат”, смањује број парница у вези са старатељством, и, најважније, штите интереси најрањивијих.
Поставити више образовне стандарде за социјалне раднике
У балканској “социјалној политици”, усвојена је супротна стратегија, наиме да се дете поверава једном родитељу да са њим проводи сво време, уз ограничено виђање другог родитеља, што управо охрабрује родитељске ратове и, наравно, штети деци. Ову врсту “науке”, лако је погодити, промовишу управо центри за социјални рад и „генијални стручњаци“ из Приштине, Брчког, Градишке и Kосовске Митровице које они окупљају.
Екосистем патологије и криминала мора се пореметити да би се променио: није довољно процесуирати индивидуалне случајеве.
Пре свега, неопходно је да се за лиценцу социјалног радника поставе виши образовни стандарди: академски степен мастера и сертификација у некој психотерапеутској области.
У овом тренутку, људи са основним студијама дефектологије, педагогије или чак неке високе или више школе за социјалне раднике, добијају лиценце. Лиценцирање особа без озбиљног образовања и без обуке у раду са људима, попут психотерапеутске обуке, озбиљна је злоупотреба у социјалној политици.
Министра рада, запошљавања и социјалне политике Зорана Ђорђевића треба хитно сменити, односно заменити у наредној влади, и спровести масовне полицијске контроле центара за социјални рад и надлежне инспекције министарства.
…………………………..
* Научни саветник на Институту за филозофију и друштвену теорију
Извор: Између сна и јаве
