Нова фаза „косовског пројекта“

Извештај о хапшењу седам бивших команданата ОВК од стране цивилно-полицијске мисије ЕУЛЕКС-а на самом Космету, нашао се у сенци многобројних коментара поводом одобрења од стране српске владе конкретног плана о имплементацији априлског споразума са Приштином. Истина, суд у Приштини је без обзира на захтев италијанског тужиоца Маурицио Саљустра, одбио да их задржи у затвору.[1]

Али и донето решење о њиховом кућном притвору у року од 30 дана подигло је праву буру у локалним политичким круговима и медијима. Да ли се ради о покушају ЕУ и других западних структура да заиста истраже бар део антисрпских злочина ОВК – или се ради о спекулативној акцији срачунатој на то да умири онај део српског јавног мњења које је озлојеђено споразумом Дачић-Тачи?

Информације којима располажемо указују на много амбициознији сценарио који представља нову фазу у реализицији “косовског пројекта” од стране, САД, ЕУ и НАТО.Циљ нове фазе је да се косовско политичко поље очисти од активиста Демократске партије Косова актуелног премијера Хашима Тачија, који су већ 5 година на власти. Имајући у виду изборе на Косову који се примичу, Запад је изгледа одлучио да се ослободи својих ранијих партнера, како би успешно реализовао свој основни задатак – потпуну интеграцију Косова у међународне структуре на челу са УН и да промовише потпуно међусобно дипломатско признање Београда и Приштине.

Недавно у Приштини притворени албански ветерани – нису безначајна лица у косовској хијерархији. Најзначајније фигуре међу њима су Сами Љуштаку, председник општине Србица у централном Косову и високо рангирани активиста ДПК, а такође и бивши командант герилске ОВК Сулејман Селими, данас на месту амбасадора Косова у Албанији.[2] Они се терете за ратне злочине почињене у логору за ратне заробљенике, који је функционисао током рата на Косову у општини Србица. Овај логор је био смештен у северозападном делу злогласне Дренице, која је током 1998. године била главно упориште ОВК.

Шеф такозваног “Удружења ветерана рата” Косова Смаил Ељези већ је изјавио да ЕУЛЕКС својим деловањем “срамоти најистакнутије делатнике нашег рата за слободу”.[3]

Руководство ДПК је у свом саопштењу истакло да оптужбе које су покренуте против њених активиста не само да не доприносе “процесу достизања правде” и стабилизацији “политичке ситуације” него и подривају “односе сарадње изграђене захваљујући напорном раду између Косова и међународне заједнице”.[4]

Председник скупштине Косова Јакуп Краснићи отишао је још даље у својој реторици, рекавши да хапшење бивших заповедника герилске ОВК ”доказује да мисија ЕУЛЕКС није неутрална”. “Изгледа као да ЕУЛЕКС жели да каже да су Албанци изазвали рат на Косову и да зато сносе одговорност” – подвукао је шеф парламента. Према његовој рачуници број лица којима је приписана одговорност за ратне злочине на Косову “већи је на самом Косову него у Србији”.[5]

Да оставимо на савести Јакупу Краснићију сумњиве статистичке податке – посебно имајући у виду жалосне одлуке у предметима МТБЈ у Хагу по питању Космета. Али по питању неутралности мисије ЕУЛЕКС – зрнце истине ту постоји. И ова неутралност мисије ЕУ очигледно варира заједно са генералним правцем саме ЕУ, а такође и САД. Када је потребно од Србије извући уступке – дешавају се чак и за Приштину неочекивана хапшења осумњичених – као што је то било са хапшењем бившег команданта герилске ОВК Рамуша Харадинаја. Када више нема потребе за таквим маневрима – доносе се ослобађајуће пресуде оптуженима. Сада су по свој прилици у Бриселу и Вашингтону замислили да промешају комплетан косовски политички шпил, како би се на рашчишћеном месту појавиле прихватљивије фигуре за европску, а у целини и светску међународну заједницу.

На основу информација којима располажемо, то би могао бити почетак једне нове фазе промовисања за место шефа Косова не сасвим непознатог Беџета Пацолија – формално неповезаног са злочинима из 1998-1999. године, који уз то има и финансијске везе и интересе у најразличитијим земљама – између осталог и у Србији и у Русији.

Када је у питању горе поменута група из Дренице, истражитељи и тужиоци из ЕУ по том питању имају веома широку базу података. Ти подаци садржани су још у познатом специјалном извештају Дика Мартија са краја 2010. године. Швајцарски правник је између осталог садашњег премијера Хашима Тачија назвао “босом” а “Дреничку групу” – “малом али невероватно моћном групом припадника ОВК” која контролише локалне криминалне структуре “још од 1998. године”. Међутим, без обзира на одговарајући захтев Парламентарне Скупштине Савета Европе, свеобухватна истрага о тим чињеницама није спроведена.[6]

Петар Искендеров / Фонд стратешке културе

————————————————————————–

[1] ИТАР-ТАСС 27.05.2013 15:36

[2] AFP 271426 GMT MAY 13

[3] AFP 271326 GMT MAI 13

[4] Koha Ditore, 25.05.2013

[5]Koha Ditore, 28.05.2013

[6] http://assembly.coe.int/CommitteeDocs/2010/20101218_ajdoc462010provamended.pdf