Зашто Русија не треба да верује председнику Србије?

draganatrifkovic-

Пише: Драгана Трифковић,
Директор Центра за геостратешке студије за РЕГНУМ

На недавној онлајн седници СБ УН представник Русије г. Василиј Небензја је поновио врло јасне ставове по питању решавања косовског питања. Дипломата је истакао да ће: „Русија подржати постизање одрживог и обострано прихватљивог решења између Београда и Приштине, заснованог пре свега на резолуцији Савета безбедности 1244, која ће бити у складу са међународним правом и коју ће одобрити Савет безбедности УН“.

Поводом те изјаве кључне су две ствари. Прва је да Русија инсистира на поштовању међународног права и постојеће Резолуције 1244 која је једини, правно валидни, међународни формат. Уједно, за Србију ова резолуција представља основни гарант територијалног интегритета. Друга кључна ствар је да статус Косова не може да буде решен без одобрења СБ УН, без обзира на постигнута решења у другом формату. Што значи да ће око косовског статуса морати да се изјасне пре свега сталне чланице СБ УН које имају и право вета. У том смислу Русија не може да буде изузета из одлучивања , иако западне силе упорно покушавају да то превиде.

Дијалог који се већ седам година води под окриљем Брисела, није резултирао ничим позитивним за српску страну. Бриселским споразумом из 2013. године, српска страна се у преговорима добровољно одрекла суверенитета на територији јужне српске покрајине и предала низ надлежности албанској страни. Разлози таквог поступка никада нису предочени грађанима Србије, као ни било какав план решавања косовског питања. Уместо тога, српске власти се служе лукавством говорећи јавности да је претходна власт предала те надлежности албанској страни, што није тачно.

Без обзира на то што Србија сада не контролише ову територију, правно гледано не постоје никакве недоумице око тога коме припада територија Косова. У преамбули Устава Србије из 2006. године  стоји да је: „Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косова и Метохије следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима“. Резолуција 1244 полази од тога да: потврђује приврженост свих држава чланица УН суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије (односно Републике Србије која је правни наследник СРЈ)“.

Досадашњим договорима и потезима албанске стране, прекршено је низ одредби Устава Републике Србије, као и одредбе међународне Резолуције 1244.  Западне силе су од почетка преговора прижељкивале и подржавале кршење правних аката и настојале да легализују насилни сецесионизам.

Без обзира на те чињенице, ниједан коначни документ, који би био потписан ван Устава Републике Србије и Резолуције 1244, не би био правно валидан. То је непремостива препрека за косовску независност и због тога је очување Резолуције 1244 за Србију од кључне важности.

Сви кораци који су до сада направљени у прилог такозване косовске независности нису никаква гаранција, уколико СБ УН не реши да поништи Резолуцију 1244 и донесе други документ којим би се заокружила независност Косова.

Уместо да се српске власти чврсто држе Резолуције 1244 и инсистирају на њеном спровођењу, оне воде тајне преговоре са бившим косовским командантима ОВК, оптуженим за најгоре злочине као што су убиства, мучења и трговина људским органима.

Уместо да српске власти инсистирају да се Русија укључи у преговоре о Косову и Метохији, као земља која инсистира на поштовању међународног права и подржава територијални интегритет Србије, оне понављају како рачунају на подршку САД у решавању косовског проблема.

То је наравно крајње апсурдно, пошто је независно Косово пре свега амерички пројекат и САД воде комплетну операцију легализовања ове терористичке творевине.

Да ствар буде гора, Александар Вучић је у председничкој предизборној кампањи 2016. отишао у САД да подржи главне спонзоре косовске независности – Клинтонове – и том приликом им је донирао 2 милиона долара. Када га је новинар на РТС упитао због чега је то учинио, одговорио је: „Зато што сам паметан“.

Председник Србије је до сада више пута обмањивао јавност у Србији како Резолуција 1244 не важи, јер се односи на СР Југославију, а не на Србију. Наравно да је Александар Вучић као правник упућен у то да је Србија правни наследник Југославије и да је преузела обавезе из међународних уговора као и обавезе које проистичу из Резолуције 1244.

Ову тезу је посебно почео да брани од како је договорио план о разграничењу са Хашимом Тачијем, по којем би Србија требала да преда око 15% своје државне територије (Косово и Метохија) и део југа Србије, а да заузврат добије три села са севера Косова. Првобитно је овај план подржао и Брисел, али се Немачка успротивила променама граница. Након што су Вучић и Тачи успели да придобију Трампову подршку за свеобухватни мировни споразум који укључује и разграничење, окренули су се потпуно Вашингтону.

Када су му политички опоненти скренули пажњу на то да свако решење мора да буде у складу са Резолуцијом 1244, он им је одговорио да они ни не знају шта пише у тој резолуцији и да се Србија тамо ни не спомиње.

У прилог његовим тврдњама не говори ни документ који је усвојен у јануару 2013. године након доласка Српске напредне странке на власт у којој јасно стоји: „Полазећи од тога да свако решење, било општег или неког посебног питања, о привременом, прелазном или коначном статусу Косова и Метохије, о положају Срба у Покрајини или о заштити српског верског и културног наслеђа мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244.“ Овај документ (Резолуција Народне скупштине Републике Србије о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији) је потписао један од најближих сарадника Александра Вучића, актуелни министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић.

Једини начин да косовска независност буде легализована је промена Устава Републике Србије, приликом које би се избрисала преамбула о Косову и Метохији и прихватање свеобухватног мировног плана Београда и Приштине у УН, чиме би се поништила Резолуција 1244.

Ту се опет враћамо на чињеницу да је неопходно да Русија прихвати такав план.

С обзиром на то да западне силе не знају како би Русија реаговала у УН у случају ако би био потписан договор између Србије и Косова који је противан Резолуцији 1244, оне су преко председник Вучића покушале да је одобровоље. Наиме председник Србије је покушао да обезбеди руску подршку за такав сценарио, али у томе није успео.

Због тога и даље као препрека косовској независности остаје апсолутно већинско опредељење грађана Србије, који не желе да се одрекну Косова и Метохије, Српска православна црква, међународно право и Устав Републике Србије, као и потенцијални вето Русије у СБ УН.

Поставља се питање како је званична Србија од тога да моли Русију да стави вето на Ахтисаријев план о независности Косова у УН, дошла до тога да моли Русију да дозволи улазак Косова у УН?

Прва молба је упућена у време када су на власти биле демократске снаге, које су већински биле опредељене за сарадњу са Западом.  Друга молба је упућена за време власти Српске напредне странке која се својски трудила протеклих година да покаже својим бирачима како је блиска са Русијом. Можемо да се упитамо да ли се ради о трику који је применио и Мило Ђукановић?

Он је направио стратешки маневар приближавања Русији, како би стекао позицију да преусмери Црну Гору у евроатлантску зону утицаја. Александар Вучић, који са Милом Ђукановићем дели потпуно исте политичке погледе, упорно истиче како ће Србија остати војно неутрална (иако то ни сада није) и како нема намеру да постане чланица НАТО. Али иста таква обећања својевремено је делио и Ђукановић. Уколико Косово оствари независност, оно ће врло брзо постати део НАТО, о чему је Хашим Тачи више пута отворено говорио и за шта је добио гаранције од НАТО.

Одмах затим ће се и Србији понудити чланство у НАТО, са идејом да ће то бити гарант спречавања даље дезинтеграције државе и да ће чланство Србије у НАТО спречити даље сукобе Срба и Албанаца који би били у истом савезу.

Због тога је нејасно зашто група руских експерата окупљених око портала „Балканист“ упорно заговара решавање косовског питања супротно Уставу Републике Србије, Резолуцији 1244 и званичном ставу Руске Федерације, негирајући српска права и надлежности на територији Косова и Метохије. Посебно чуди то што су они упознати са црногорским сценариом и променама односа Црне Горе и Русије.

Премијер Србије Ана Брнабић је приликом боравка у Лондону изјавила да ће Русија изгубити превелику политичку тежину коју сада има у Србији, када се буде разрешио косовски проблем. То је сасвим извесно, јер би у том случају српска јавност променила свој однос према Русији.

Пројекат независног Косова између осталог подразумева и истискивање Русије са Балкана, а сви даљи кораци, уколико би се то реализовало, били би усмерени на потпуно преоријентисање Србије у евроатлантску зону утицаја, укључујући и чланство у НАТО.

Надамо се да се такав сценарио неће остварити и да ће Русија остати доследна у одбрани међународног права. Антируска пропаганда која се спроводи у Србији, укључујући и емитовање филма „Путинови Сведоци“ Виталија Манског у ударном термину за време васкршњих празника, може да има контра ефекат уколико јавност схвати да се она спроводи управо због тога што Русија није кооперативна по питању косовске независности.

30. април 2020.

Извор:
ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ