Многоструке заслуге др Батута

У „Политици” 24. априла објављено је писмо др Славице Жижић Борјановић „Књиге су нам лек и амајлија” у коме, између осталог, подсећа да је један од оснивача Српске књижевне задруге био и др Милан Јoвановић Батут. Међутим, допринос овог изузетног лекара био је много већи од тога.

Милан Јовановић Батут рођен је у Сремској Митровици 10. октобра 1847. године, где је похађао основну школу и завршио два разреда реалке. Гимназију је наставио у Панчеву и након годину дана прешао у Карловце. После седмог разреда, из Карловаца отишао је 1865. године у Осијек, где је матурирао са одличним успехом. Студије медицине започео је у Бечу. Захваљујући материјалној помоћи десеторице грађана Митровице, који су му месечно давали по две форинте завршио је прве две године студија. Како није могао да настави даље студирање, био је принуђен да оде у Нови Сад где је три године предавао у реалци. Са уштеђеним парама вратио се у аустријску престоницу где је 1878. године завршио медицину на Бечком универзитету.

После стручног усавршавања у европским престоницама, вратио се и почео да ради у Сомбору. У периоду од 1880. до 1882. године, на позив црногорске владе, био је начелник Санитетског одељења тамошњег Министарства унутрашњих дела и главни лекар Цетињске болнице. Залагањем председника градске општине Београда др Владана Ђорђевића дошао је у Србију, где је добио државну стипендију за усавршавање у иностранству. Неколико година радио је на водећим медицинским установама у Минхену, Берлину, Паризу и Лондону. У Паризу је упознао и славног Луја Пастера, који је посебно проучавао проблеме хигијене и бактериологије. Након специјализације позван је да оснује Катедру за бактериологију на Карловом универзитету у Прагу. Ту ласкаву понуду је одбио и прихватио је место редовног професора на Катедри хигијене и судске медицине на Великој школи у Београду. Предавао је дуги низ година и изградио велики ауторитет као научник и професор. Посебно признање за његов рад био је избор за ректора Велике школе.

Једна од највећих заслуга професора Батута била је оснивање Медицинског факултета у Београду. Иако није имао довољну подршку својих колега лекара, он је био истрајан у својим идејама и након вишедеценијске борбе Медицински факултет у Београду основан је 1919. године. Он је истовремено постао и први декан и професор хигијене на новооснованом факултету.

Поред наставне и научне делатности, професор Батут био је веома активан друштвени радник. Између осталог, био је председник Српског лекарског друштва, Југословенског лекарског друштва, Друштва за чување народног здравља, вишегодишњи члан и председник Главног санитетског савета. На његову иницијативу основано је Министарство народног здравља после Првог светског рата.

Оцењујући рад овог угледног лекара, биограф Озрен Недељковић између осталог је написао: „Батут је наш најзначајнији радник на хигијенском просвећивању народа. Као добар познавалац народног живота умео је свој рад и своје писање да подеси према стварном стању просвећености народа. Простудирао је потребе, осећања и језик нашег народа. Зато су његови списи, пуни поука а писани најчистијим народним језиком, и продрли толико дубоко у народ”.

Милан Јовановић Батут преминуо је у Београду 11. септембра 1940. године.

Јован Поповић,
Београд

Извор:
ПОЛИТИКА