Мештанин Штрпца: Узурпација приватне својине у општини масовна појава

Бесправна изградња мини хидроцентрала од стране Маткос групе због које се свакодневно ствара све већа опасност да ћемо остати без пијаће воде, није наш једини егзистенцијални проблем. На делу је и узурпација својине од стране те исте фирме која на приватним парцелама мештана Штрпца, код места Обе реке, укопава цеви за хидроелектрану. Машине тренутно не раде, али чисто сумњам да ће на томе остати.

У питању је чин разбијања српске заједнице, који може довести до етничког чишћење Срба на овим просторима. Сви оштећени власници удружиће се са јединственим захтевом да се укопане цеви у њихове парцеле изместе и земљиште врати у првобитно стање.

Сада нам је помоћ медија и надлежних државних органа Републике Србије преко потребна.

Место Обе реке често се у претходне две године помињало у медијима. Од илегалне градње минихидроелектране на овом месту, преко више интервенција полиције која је стала на страну фирме Маткос групе, када су се грађани побунили и хтели да зауставе радове, а што је довело до тога да више њих заврши у болници.

Ми се већ дуже време боримо, некада успешно, а некада и не, како бисмо заштитили природне лепоте нашег краја и сачували реке које они желе да ставе у цеви. Међутим, постоји још један проблем, канали за те исте цеви копају се на приватним парцелама мештана, а то нико не спречава.

Пројектом Маткос групе, траса за укоп цеви иде преко старог речног корита и других целина које су у приватном власништву по меродавном српском закону као непосредном пуноважном основу за стицање (права на имовину). Закон је предвиђао прецизније да су то предратна правна правила, јер је својина на наведеним целинама заснована после поплаве 1979. године када је река променила свој ток, а када је на снази било српско право и законодавство.

Да су парцеле у приватном власништву потврђују и правила о ванредном одржају која регулише члан 28 Закона о својинским односима Србије, тј. Југославије, који је био меродаван у време поплаве која се догодила пре више од 40 година. Услов за одржај према наведеном члану је 20 година за непокретне ствари и савесност власника.

Доказ су информације из стручне литературе – Приручника за полагање правосудног испита, да су предратна правна правила била извор грађанског права у Србији – на стр. 596, став 4.2. и да су према тим правним правилима спорне целине биле у приватној својини – стр. 640, став 2.5.3. и 2.5.7.

А све то поткрепљено је Бриселским споразумом на основу ког Косово мора да поштује преузето стање у својинским односима према законима Србије, односно да га не могу мењати по својој вољи, јер је то чин узурпације. Што доводи до новог питања – да ли се овим крши Бриселски споразум?

Уколико је у српском Катастру из тог периода уписано неко треће лице за власника, то је грешка или злоупотреба и тај упис је апсолутно ништаван јер нема пуноважан правни основ.

У прилог томе да су спорне целине у приватном власништву, говори и одговор Катастра општине Штрпце бр. 07-941/01-9995/19 од 22. 07. 2019, где се предлаже да Маткос група обустави радове због опасности да багер повреди права власника на старом речном кориту и сличним целинама које се граниче са парцелама приватних власника. Осим тога, на снази је и мера Омбудсмана о обустави радова.

Власници нису уписани у катастар, јер је технички немогуће да старо речно корито добије посебан број. Срж је у томе да старо речно корито као засебна парцела нема мајку и не постоји пут за улазак на парцеле. Али то не значи да није у питању приватна својина. За доказивање власниства меродаван је правни основ, а не упис.

Уколико се приватни власници не побуне, настаће ново фактичко стање и право оног ко је укопао цеви, односно у чије име их је укопао да се упише као власник, а то је држава Косово.

Ово је истовремено чин разбијања српске заједнице, јер је немогуће истовремено да једна до друге буду приватна и државна својина и то тако што државна својина иде кроз средину приватне парцеле.

Такво фактичко стање је неодрживо и оно ће природно да доведе до потребе заокруживања парцела тако што ће се извршити експропријација у будућности и етничко чишћење Срба на овим просторима.

Зато се пројекат Маткос групе мора суспендовати доказивањем да се овде ради о узурпацији приватне својине – како би се спречила даља штета на старом речном кориту и осталим облицима природног прираштаја. Након што се тај задатак обави, ситуација ће се нагло променити и пројекат ће морати да се суспендује.

Наиме, потребно је да до Брисела што пре стигну проверене информације од стране државних органа Републике Србије да се на Косову примењује масовна узурпација приватне својине, са захтевом да се са тиме прекине и да се узурпирана приватна својина врати у првобитно стање.

Булдожери су тренутно престали да врше ископавања, али мислим да је реч о привременом престанку, док не смисле нову превару. Зато захтевамо да се престане са радовима док се ова ситуација не реши како треба.

Врло је важно проверити ко и на основу чега тумачи старо речно корито и друге целине као својину државе Косово, ко је тај ауторитет. Нужно је да то буде стручни ауторитет, а не политички или, још горе, полицијски.

Потребно је проверити са којих радних места долазе таква тумачења. Зато што, уколико је медијима та информација недоступна, то је доказ да се овде ради о мафијашком подухвату са злочиначким ефектима и намерама.

Јер, уколико се овде ради о рационалном, друштвеном и политичком послу – да се производи струја, онда све појединости од значаја за јавност морају да буду доступне.

Сам косовски премијер у оставци, Аљбин Курти, говорио је да се овде ради о криминалу, ми смо убеђени да се овде управо о томе ради, а не о струји. Не поштују се мере косовског Омбудсмана о забрани до преиспитивања легалности, што је доказ више да је подухват и пројекат мафијашки.

Да суочимо доказе јавно и видимо ко је у праву и да решимо ову велику главобољу и мору. Већ годину дана се давимо са овим, медији објављују, али чим се стишају медији, они почну поново да копају. Били су у дугој паузи, скоро годину дана и почели су поново.

Предлажемо да се покрене јавни дијалог под насловом масовна узурпација приватне својине у Штрпцу од стране сумњиве групе која наводно гради хидроцентрале, од стране групе која је јавности позната као нека група иза које стоји неко јако моћан, којој нико не може да се супротстави. Народ је огорчен, тумачи све ово као криминал, безакоње, да немамо коме да се жалимо, да је све пропало, а то су лоши симптоми за опстанак. Морамо ствар да вратимо у нормалу.

Милован Филиповић

Милован Филиповић је мештанин Штрпца. Он је магистар права и почасни члан Удружења правника Србије од 1988. године.

Извор:
КОРЕНИ