Политика: Од 29 земаља – 22 гласале да Косово више не буде у саставу Електромреже Србије, три против, а четири уздржане

Гласањем путем линка које је завршено у понедељак после 17 часова, такозвано Косово више није у саставу „Електромреже Србије” (ЕМС), већ је постало део албанског оператора. Од 29 земаља континенталне Европе које су истовремено и оператори преносног система – 22 су гласале за излазак такозваног Косова из ЕМС-а, три су биле против и четири уздржанe.

Оснивачи би били јавно предузеће „Електропривреда Србије” и Заједница српских општина, која није ни оформљена. Иначе, овај споразум је потписан уз знање Европске мреже оператора преносних система електричне енергије (ЕНТСО).

Како је пренело „Косово онлајн”, међу првима који је честитао тзв. Косову на енергетској независности налази се немачки амбасадор Кристијан Хелд, који је на твитер налогу написао да ће „овим гласањем свих европских оператора система Европске енергетске мреже оператора струје, КОСТТ бити независно контролно подручје, што је велики допринос регионалној сарадњи”.

Министарка економије тзв. Косова Розета Хајдари одмах је на свом налогу на „Фејсбуку” навела да је Косово стекло енергетску независност, истичући да је процес гласања о новом споразуму о прикључењу Оператора преносног система Косова и косовског тржишта електричне енергије (КОСТТ) и Европске енергетске мреже оператора струје – завршен и да је Косово стекло енергетску независност, на чему се радило неколико година”.

Ако је за поредити, колико овде има разлога за славље, говори и чињеница да, када је Србија пре 13 година постала члан Енергетске европске заједнице, већина европских пријатеља нашој земљи је одмах честитала и истакла како смо енергетиком већ у Европској унији, но то нисмо ни до данас постали.

Иначе, оператор преносног система такозваног Косова и косовског тржишта електричне енергије и оператор преносног система Албаније ТСО потписали су у децембру прошле године у Тирани споразум о успостављању регулаторног блока косовског и албанског енергетског система.

Србија и тзв. Косово су 2013. године у оквиру бриселског дијалога потписали споразум о енергетици. И тада су две стране имале опречне тврдње о власништву над мрежом на Косову.

Иначе је пре овог изгласавања Косово, то јест КОСТТ, било у оквиру регулаторног СММ блока ЕМС-а, који подразумева Србију, Црну Гору и Северну Македонију. Исто је и с БиХ, Хрватском и Словенијом. СММ је иначе контролни блок којим координира српски оператор преносног система ЕМС.

Упитан ко губи, а ко добија у наведеној ситуацији, тешко је одговорити јер има много нерешених питања између КОСТТ-а и ЕМС-а, каже за „Политику” мр Жељко Марковић, лидер за енергетику, ресурсе и индустрију из „Делоита”, који је дуго година радио у ЕПС-у.

„Одлуком после гласања да тзв. Косово изађе из ЕМС-а пренебрегнута је чињеница да је питање власништва КОСТТ-а над преносном мрежом на Косову нерешена, те да КОСТТ не може доказати власништво над преносном мрежом, па му се са те стране није могла издати лиценца”, каже Марковић.

Ако се гледа само с аспекта струке и технике, производња електричне енергије у систему на КиМ добија се само из термо-капацитета, па се поставља крајње технички оправдано питање ефикасне регулације самог електроенергетског система на КиМ.

О томе свакако сведочи и проблем у претходном периоду с одржавањем фреквенције у систему, који је проузроковао КОСТТ. Тај проблем је постао и међународни, јер КОСТТ као оператор скоро две године није одржавао потребну учестаност од 50 херца у преносној мрежи, што је значајно утицало на смањење стабилности рада не само тог система већ и околних, чиме је желео да интернационализује проблем пријема у ЕНТСО, а уз наводно образложење да се струја на северу Косова не наплаћује, да тај новац не долази до КОСТТ-а, истиче овај стручњак.

С друге стране, нерегулисану учесталост у систему покривали су други европски оператори и ту услугу фактурисали ЕМС-у будући да је он задужен и за регулаторну зону на Косову, чиме је ЕМС био изложен губитку од неколико милиона евра.

Такође КОСТТ а. д. у смислу одржавања и управљања нема приступ преносној мрежи на северу КиМ, то јест трансформаторским станицама „Валач” и „Газиводе”, као и далеководима „Нови Пазар 2” – трафо-станица „Валач” и ХЕ „Газиводе” – трафо-станица „Валач”. Одржавање и управљање овим објектима и даље је у надлежности ЕМС-а.

У погледу трансформаторске станице „Газиводе”, она је у надлежности ЈП „Ибар” из Зубиног Потока. Из овог објекта се обавља напајање севера КиМ и око 40 одсто потреба за енергијом за снабдевање општина Северна Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток се производи у ХЕ „Газиводе”, док се остатак обезбеђује из преносног система ЕМС-а.

„Сматрам да ће таква ситуација остати и у наредном природу, али ће се пре два дана донета одлука о издвајању Косова из ЕМС-а свакако одразити и на напајање на северу КиМ јер се убудуће могу очекивати још јачи притисци и у том смеру”, закључује Марковић. Иначе, јуче нико од надлежних није хтео да коментарише резултате гласања. Ни у ЕМС-у ни у Министарству енергетике.

Извор:
НСПМ