Проклетије – природни и историјски бисер Србије

Проклетије представљају планински венац који се, са својих 650 km дужине и 3.500 m² укупне површине, простире кроз три балканске државе. Ове планине су у прошлости носиле различита имена попут „Алтин“, „Бериселди“, „Северноалбански Алпи“, „Алпи на југу Европе“… Назив Проклетије, у множини јер обухвата неколико блиских планинских венаца, први пут је утврдио наш чувени географ Јован Цвијић и од тада је опште прихваћен у свим регионима. Можемо слободно рећи да ово име заиста пристаје оштрим планинским литицама, кршевитим, немилосрдно непроходним и неистраженим подручјима која доминирају Проклетијама.

Највиши врх Србије управо је смештен на овој планини и то је свима добро познат врх Ђеравица са надморском висином од 2.656 m. Оно што је мање познато јесте да ово није и највиши врх самих Проклетија већ је то Језерски врх са 2.674 m надморске висине, а он је смештен у Албанији. Врх Ђеравица налази се на простору Косова и Метохије, изнад средњовековног манастира Високи Дечани, а у његовој непосредној близини могу се наћи бројна нетакнута и бистра ледничка језера.

Већина величанствених врхова ове планине у Србији је виша од 2.400 m и то су врхови Марјаш (2.530 m), Жути камен (2.522 m), Каранфил (2.480 m) и Старац (2.426 m). Проклетије су Европски првак по броју ледника који остављају дубоке фасцинантне трагове свог постојања на обронцима ове планине. Некада су биле потпуно прекривене ледницима који су се временом топили и одвајали, у ближој историји су постојала 4 главна ледника: Плавски – долина реке Лим, Пећки – долина Пећке Бистрице, Дечански – долина Дечанске Бистрице и Рожајски – долина реке Ибар.

Пећки ледник је био дуг око 25, а Дечански око 20 km и оба су оставила карактеристичне облике рељефа за собом који се називају морене.

Ова планина је јединствено природно богатство разноликих облика рељефа попут вулканских, глацијалних, флувијалних и крашких предела, али и валова, циркова и тераса, који сем невероватних пејзажа изазивају и осећај страхопоштовања. Проклетије су такође и дом крашких врела, кањона са бројним водопадима и понорима.

У складу са надморском висином и клима је субпланинска и планинска са умерено топлим краћим летом и хладном зимом, али и великим колебањима температуре ваздуха између котлина и виших делова што често изазива појаву локалних ветрова.

Вегетација се смењује у виду шумских и травнатих спратова. Доминирају шуме цера и сладуна, а планинске ободе краси и храст китњак, црни граб и црни јасен. Од четинара, у најнижим деловима расту јела и смрча, а у вишим претежно молика и муника. Ове две врсте бора битне су аутохтоне врсте Србије јер молика (Pinus peuce) представља ендемит а муника (Pinus heldreichii) субендемит Балкана.

Бројне су и животињске врсте које уживају у нетакнутим деловима стрмих Проклетија међу којима су дивокоза, зец, лисица, видра, куна, јазавац, твор, веверица, али и мрки медвед и дивља свиња. Од перјаних посматрача са висине ову планину облећу велики тетреб, јаребица камењарка, љуштерка и сиви орао.

Проклетије и Шар-планина су предложене за Балкански мировни пројекат који би представљао планинску руту дужине од око 192 km кроз бајковита и дивља гранична подручја тромеђе Црне Горе, Албаније и Косова и Метохије. Ова рута за циљ би имала привлачење што већег броја туриста како би упознали „Балканске Алпе“.

Осим приодних лепота и помало застрашујућих предела, планински венац Проклетије за државу Србију и њен народ значајан је још и по томе што су управо ову планину, за време Првог светског рата прелазили српски војници и народ током повлачења тзв. албанске голготе. У зиму између 1915. и 1916. године око 200.000 војника и цивила је кренуло преко завејаних Проклетија тражећи спас на другој страни. Историчари процењују да је на литицама ове планине заувек остало око 72.000 како војника тако и цивила међу којима је било доста деце. Након више од месец дана пешачења по потпуно непознатим пределима, до албанске обале стигло је око 110.000 људи који су затим бродовима савезника превезени на Грчко острво Крф.

Немилосрдне, неистражене, застрашујуће, али по много чему карактеристичне и значајне, Проклетије представљају планински венац о коме треба писати, учити и истраживати, али у чијој природној лепоти треба и уживо уживати.

Извор: Екоблог