Да ли ће тзв. Косово остати ван „Електромреже Србије”?

Одлука о томе хоће ли тзв. Косово иступити из окриља ЕМС-а знаће се после понедељка 20. априла, када треба да буде завршено гласање представника земаља ЕУ и ЕЗ

Да ли ће такозвано Косово и дефинитивно бити ван регулаторног блока „Електромреже Србије” (ЕМС), знаће се после понедељка 20. априла, када треба да буде завршено гласање представника земаља Европске уније и Енергетске заједнице, које траје већ неколико дана.

Иако се очекивало да ће се ово издвајање Косова из ЕМС-а пролонгирати због пандемије вируса корона у целом свету, такозваном Косову и земљама које гласају то очигледно не представља проблем, јер се све ради преко видео-линка, а тако ће се и гласати, сазнаје Политика. Србија ће по завршетку овог гласања знати ко је од европских пријатеља био на нашој страни, то јест да тзв. Косово остане у окриљу ЕМС-а, а ко није, као и која је од земаља остала суздржана.

Упитани да прокоментаришу ове најаве, из Канцеларије за Косово и Метохију за наш лист кажу да је ово ко зна који покушај Приштине да присвоји имовину Србије на КиМ. Република Србија је преко својих предузећа из енергетског сектора оператор који из централне Србије снабдева север Космета електричном енергијом, тако да ће и овај покушај Приштине остати мртво слово на папиру, наводе из Канцеларије за КиМ. Било какви једнострани потези Приштине у том правцу значили би крај Споразума о енергетици.

Иначе, уговор између Оператора система трансмисије и тржишта електричне енергије Косова (КОСТТ) и албанског оператора преносног система ОСТ о успостављању регулаторног блока енергетског система Косово–Албанија потписан је крајем децембра прошле године на годишњој скупштини Удружења европских оператера преносних система ЕНТСО у Хелсинкију.

Наиме КОСТТ и албански оператор преносног система објавили су трећег децембра 2019. да су у Тирани потписали уговор о успостављању регулаторног блока енергетског система Косово–Албанија који треба да ступи на снагу 20. априла ове године након чега Косово излази из регулаторног блока „Електромреже Србије”.

Упитан шта оваква одлука значи за Србе са севера Косова и да ли би на било који начин могла да угрози њихово снабдевање струјом, проф. др Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике, каже за Политику да је овде реч о још једној демонстрацији силе и сујете тзв. Косова према Србији, те да је овај споразум противан Бриселском споразуму.

„Технички гледано, то што тзв. Косово напушта ЕМС ни на који начин не значи отимање српске имовине трафостанице Валач или Газивода, нити искључивање струје Србима са севера Косова. Овде практично долази до тога да ће балансирање енергијом, односно обезбеђивање производње и потрошње струје, Косово убудуће радити с Албанијом, а не с ЕМС-ом”, објашњава Ружић.

Ко год да ово ради, он мора на мрежи да обезбеди равномерно балансирање, односно редовно снабдевање како се не би догодило да је производња мања од потрошње „Последице ове одлуке могу се одразити на смањење прихода ЕМС-а, али и на техничке обавезе које су до сада имали према Косову. Иначе, неких великих других губитака заправо нема”, каже Ружић.

Сам ЕМС послује у регулаторном блоку с Црном Гором и Северном Македонијом. Исто је и с БиХ и Хрватском и Словенијом. Оваква повезивања имају за циљ оптимизацију резервних ресурса. Оно што остаје између КОСТТ и ЕМС јесу заостали огромни дугови за струју коју је КОСТТ годинама неовлашћено преузимао. Иначе Бриселски споразум предвиђа да такозвано Косово буде засебна енергетска контролна област, али уз услов да се формирају две српске компаније на северу КиМ.

Оснивачи би били ЕПС и Заједница српских општина, која није формирана, а споразум је потписан уз знање Европске мреже оператора преносних система електричне енергије. Иначе, како се незванично сазнаје, ЕМС је исцрпео сва правна средства којом би спречио реализацију овог споразума, али очекује се да ће током гласања Косово добити већину и изаћи из ЕМС-а.

Аутор Јасна Петровић-Стојановић

Извор:
СТАНДАРД