Бриселски споразум отвара питања Белорусије, РС и Молдавије

Анализа Џуди Демпсеј, посвећена Бриселском споразуму, иначе потпуно прећутана у Србији, сведочи да је ЕУ повратила спољнополитичко самопоуздање, најављује нове подухвате баронесе Кетрин Ештон у Белорусији и Молдавији, а Србима у БиХ поручује да, захваљујући прагматичним, проевропским потезима Београда, њихова „државица“ постаје бесмислена.

Ако ме питате верујем ли Џуди Демпсеј и Карнегијевој задужбини за међународни мир – верујем. То је, нарочито имајући у виду њихову европску експозитуру, труст одлично обавештених и посвећених мозгова. Њихова организација присутна је у свим центрима светске моћи и у њима помно региструје и анализира дословно све. Анализе и дискусије достојне дубоке пажње, па и више од тога.

Због тога остаје потпуно нејасно због чега је чланак водеће аналитичарке ове “think tank” организације, Џуди Демпсеј, стар иначе око месец дана („The Kosovo – Serbia Deal and the EU’s Enduring Attraction“), остао потпуно непримећен у Србији. Анализа Џуди Демпсеј сочно сведочи о стратешким користима, које ЕУ има од Бриселског споразума.
Први је повратак спољнополитичког самопоуздања Брисела. Европска унија, констатује Џуди Демпсеј, захваљујући Бриселском споразуму остаје атрактивна за потенцијалне чланове, упркос кризи евра и оправданим критикама на рачун њене спољне и одбрамбене политике.
Дуга корист је затварање уста појединачних европских дипломатија. Први пут, наводи се у анализи, неки европски лидер или шеф дипломатије није покушао да угрози акцију Кетрин Ештон. Све захваљујући њеном личном пријатељству са америчком државном секретарком Хилари Клинтон. Ештонова је тако добила одрешене руке од Вашингтона за постизање споразума.

Какав утицај Бриселски споразум има на земље Балкана? Бриселски споразум би, према Џуди Демпсеј, требало да подстакне „етничке групе“ у Босни да оставе непријатељство иза себе и коначно изграде функционалну државу. Срби су, каже она, видели како Београд спроводи прагматичну, проевропску стратегију, што ток успостављања српске државице у Босни чини далеко тежим.

На истоку Европе, међутим, Бриселски споразум права је одскочна даска. Према аналитичарима Карнегијеве фондације, тај споразум ЕУ широм отвара врата за утицај у Белорусији и Молдавији. Џуди Демпсеј, тако, цитира белоруског опозиционог активисту, Андреја Саникова, који након изласка из затвора живи у Великој Британији и води пројекат „European Belarus”.

За Саникова, Бриселски споразум је добра вест, јер ЕУ оставља у игри на истоку Европе. Иако не постоји шаблон и премда је сваки конфликт различит, како сам каже, Саников у успеху постизања Бриселског споразума сада види шансу за обнову деловања Брисела према његовој земљи. Он помиње пооштравање санкција Минску и повећање помоћи ЕУ активистима и медијима у Белорусији, како би ЕУ постала „релевантна и за Белорусе“, као што је ваљда постала релевантна за Србе.

Бриселски споразум сведочи да је и сама могућност чланства у кризом опхрваној ЕУ вредна уступака у територији и ресурсима. Стога је логично да се унија, сличном „квалитативном“ аргументацијом и српским примером кооперативности, усредсреди на Белорусију и Молдавију.

У поменутој анализи даље се каже да ЕУ сада треба напорно да ради у Молдавији, како би релевантни проевропски и демократски политички покрети покушали земљу да усмере ка ЕУ. Највећи проблем у том процесу, каже се у анализи, јесте отцепљена област Придњестровље, који омогућава утицај Москве у овом делу Европе.
Али, Кетрин Ештон после Бриселског споразума може да уради много више у Белорусији и Молдавији, констатује се у анализи, али јој је потребна једногласна подршка држава чланица. Без перспективе чланства у ЕУ, која постоји за Србију и Косово, њен посао у Молдавији и Белорусији много је тежи.

У анализама Карнегијеве задужбине за мир нема, у Београду толико пута у последње време помињаног, економског бољитка за грађане Србије. Пацификована, крња Србија, постала је тек недостајући пример за земље које је Брисел са Вашингтоном до сада неуспешно ломио.

Њој је, тако пацификованој, остало да чека Приштину, како би једног дана, заједно с њом и можда још неким својим делом, добила и званичну потврду да ће можда бити примљена у европско друштво. До тада, биће примењена као држач високе цене за, реално, безвредну европску понуду другим земљама. Светла перспектива, нема шта, под условом да је злато све што у Бриселу засија. Нарочито обећање.

Повезнице:

http://carnegieeurope.eu/ strategiceurope/?fa=51580

http://www.europeanbelarus. org/en/news/

http://carnegieeurope.eu/2013/ 04/23/serbia-kosovo-agreement- should-reenergize-eu-s- western-balkans-policy/g0q8#

http://carnegieeurope.eu/2013/ 04/16/why-does-ukraine-matter- to-eu/fzq3#

http://news.bbc.co.uk/2/hi/ europe/country_profiles/ 3641826.stm