Трагала за истином, а да ли ћемо истину о убиству Даде Вујасиновић икада сазнати

Навршава се 26 година од смрти Радиславе Даде Вујасиновић, новинарке листа „Дуга“, која је 1994. године изгубила живот под још увек неразјашњеним околностима. Дадина породица и колеге од првог момента сумњају у званичну верзију истраге, према којој се она убила из ловачке пушке. Овај случај, као и друге вечите истраге, некажњавање и неидентификовање одговорних за убиства новинара, креирају у читавом друштву, а посебно у медијској професији – атмосферу несигурности.

„За оне који можда не знају, Главни одбор Социјалистичке партије Србије тужио је Вас и редакцију Дуге, повод је текст у ком се, према овој оптужби, доводе у везу социјалисти и подземље Београда. То је објављено пре два броја у Дуги, сви су потом гледали у Дугу, шта ће бити са Дадом и Дада Вујасиновић наступа са новим чланком „Истина о Аркану“. Да ли Вас је уплашила ова оптужба?“, упитала је у Утиску недеље 1993. године водитељка Оља Бећковић.

„Не, није ме уплашила. Само ме је изненадила…“, рекла је тада Дада Вујасиновић.

Породицу, пријатеље, колеге, читаву јавност у Србији изненадила је вест да је 8. априла 1994. године Дада Вујасиновић пронађена мртва у свом стану на Новом Београду.

Двадесет шест година касније – нема одговора на питање које стоји и даље изнад имена Даде Вујасиновић: под којим околностима је новинарка неустрашивог духа изгубила живот?

Према налазима Форензичког института у Хагу, смрт новинарке могла је да наступи као последица убиства, самоубиства или несрећног случаја. За оне који су је познавали, сценарио је, кажу, могао бити само један.

„Страшно бих волео да су сви они који одлучују шта се догодило Дади Вујасиновић били дан после њеног убиства у њеном стану. Да виде на шта је личио тај стан, ту крваву фотељу, да су видели траг на плафону, да су видели многе трагове… Ја сам чак себе терао да обучем хулахопке, да видим да ли може да се навуче овај ороз… То је немогуће“, каже новинар Вања Булић, у тв емисији „Без тајни“, ЈСП продукције.

„Ни једног тренутка нисам помислила да је Дада могла да се убије, али када њој неко баци мртву птицу на аутомобил или када је неко по 150 пута телефонира, са разних адреса шаље писма, разне врсте претњи, то је онда једна атмосфера у којој ви сте сигурни да њон живот није тако безбедан“, рекла је новинарка Весна Малишић.

Утврђено је да је тог 8. априла 1994. године нестала зелена фасцикла у којој је било мноштво података које је Дада Вујасиновић прикупила радећи на истраживању организованиг криминала.

На годишњицу смрти, Комисија за истраживање убистава новинара поручује да нема нових информација и да је случај након више од пола века и даље отворен.

„Врло често се помиње претња коју је добила од Жељка Ражнатовића Аркана, који јој је рекао: ако те буду питали ко је следећи, реци да си и ти и да сам ти ја то рекао. Али се врло мало говори о претећем писму који је добила након интервјуа са Божидаром Стевановићем и у том претећем писму оно што је стајало јесте да је она заправо упропастила генерала“, каже Јована Полић, ауторка емисије о Дади Вујасиновић.

„Оно што смо највише могли да урадимо је да испроверавамо све оно чиме се располагало од доказног материјала и то смо и урадили преко Форензичког института у Холандији, после тога је тешко било пронаћи било какав додатни доказ који би могао да послужи за наставак истраге. Али, Тужилаштво и даље држи отвореним овај случај“, рекао је Веран Матић из Комисије за истраживање убиства новинара.

Дада Вујасиновић говорила је да својим текстовима жели да пробије лед и разбије мит о „недодирљивим људима“ из света организованог криминала.

„Како се не плашите?“, упитана је у Утиску недеље 1993. године.

„Не знам како то да вам објасним – једноставно се не плашим. Заиста“, одговорила је Дада Вујасиновић.

Трагала је за истином, а питање је да ли ће истину о убиству Даде Вујасиновић јавност у Србији икада сазнати?

Извор: Н1